26.06.2024 Скопље
У више од педесет држава у свету уведени порези на шећер, односно на пића која садрже велике количине шећера са циљем очувања здравља, смањења броја гојазних, дијабетичара.
Због очувања здравља становништва у више од педесет држава у свету уведени су посебни порези на шећер, односно на пића која садрже велике количине шећера. Такви „слатки намети“ већ су уведени у Шпанији, Француској, Чилеу, Саудијској Арабији, а сада се најављују и у Немачкој.
Девет од 16 немачких савезних покрајина се заложило код немачког министра за пољопривреду и исхрану Џема Оздемира да такав порез буде уведен у Немачкој.
Искуства из других земаља у којима је то учињено показују да је опала потрошња шећерних напитака, смањио се број гојазних, дијабетичара али и прераних смрти.
Тврдња да „сви воле слатко“ је тачна – чак и неуролошки. Осим што је шећер чиста енергија, слаткоћа заиста код човека утиче и на осећај среће и задовољства. Међутим, проблем је што је шећер „калоријска бомба“ тако да се сматра главним узрочником гојазности.
Само у Немачкој половина становништва сматра се дебљима од оптималне тежине, седам одсто становништва пати од дијабетеса. Бројке се стално повећавају поготово код младих јер су главни проблем напици са изузетно високим уделом шећера.
Норвешка практично никад није укинула монопол и посебне намете које су државе имале на читав низ производа, од соли па до шибица, углавном су остали још једино такви намети на алкохол, кафу, дуван или чај.
Постојећи пропис је на снази још од 1922. по којем Норвешка узима намет не само на шећер, него на заслађивач сваке врсте – што изузетно радује суседну Шведску где Норвежани масовно одлазе да купују чоколаду и друге слаткише.
И поред тога, влада у Ослу је 2018. још једном је повећала намет и то за 80 одсто намет на слатко и то је дефинитивно био узрок пада промета газираних заслађених напитака у Норвешкој.
Мексико је још 2014. увео посебан порез од једног пезоса (око 10 центи) на литар напитака са високим процентом „правог“ шећера – заслађивачи друге врсте не спадају у ту категорију.
Тај порез се сматра успехом јер је доиста опао промет таквим напицима, иако се значајно повећао промет воћних сокова и слатких млечних напитака – они такође нису обухваћени порезом.
Индија освежавајуће напитке са високим уделом шећера сврстава у исту пореску категорију као луксузне аутомобиле или дуванске производе и порез износи 28 одсто.
Велика Британија је 2018. увела степенасти намет на слатке освежавајуће напитке. Где је преко пет грама шећера на 100 милилитара намет износи 18 пенија (21 цент) по литру, ако је и преко осам грама, то су 24 пенија (28 центи).
Због тога произвођачи смањују удео шећера, што је и био циљ. У прве три године је у Великој Британији смањен удео шећера у напицима у просеку за 29 одсто, док су у Немачкој произвођачи тек добровољно преузели обавезу, да смање удео шећера у својим напицима. Но учинак је мршав: смањено је за само два одсто.
Велика Британија тврди да је заиста смањен број гојазних и да пада број обољења од шећерне болести. Ако би се увео порез на шећер и у Немачкој предвиђа се да би у следећих 20 година могло бити и до 240 хиљада случајева мање дијабетеса типа 2.
То би исто тако могло значити између 17 и 30 хиљада смртних случајева мање или би до смрти дошло битно касније. Све у свему, процена статистичара јесте како би – осим прихода од пореза, уштеда била и до 16 милијарди евра, од тога четири милијарде само у здравственој заштити јер би било мање обољења.
Рачунају и на битно мањи број дана боловања и превремених одлазака у пензију, баш као и смртних случајева међу радно способним становништвом.
Припремила А.Ђ.
