18.06.2024 Скопље
Урсула фон дер Лајен је фаворит да глатко и брзо добије и други мандат на челу „европске владе”. Тешко да ће је на том путу зауставити и Емануел Макрон, који је заиграо ризични француски изборни рулет.
Недељу дана после завршетка избора за Европски парламент лидери чланица ЕУ окупили су се синоћ у Бриселу на вечери како би у неформалној атмосфери отворили питање поделе најважнијих функција у евроблоку. Европски савет именује председника комисије квалификованом већином узимајући у обзир резултате избора за ЕП. А Европски парламент потом бира председника комисије.
Иако су имена за челне позиције у ЕУ донекле јавна тајна, званични договор о расподели функција не би требало очекивати пре формалног самита Европског савета 27. и 28. јуна. Досадашњи посао требало би да задржи Урсула фон дер Лајен, чија је Европска народна партија (ЕПП) десног центра постала убедљиво најјача политичка групација у новом сазиву Европског парламента.
Како је ЕПП освојила највише мандата на изборима за Европски парламент, 190 од 720, ова политичка групација има првенство да именује за председника ЕК свог водећег кандидата – актуелну председницу ЕК Урсулу фон дер Лајен. Према наводима медија, начелно је и договорено да место председника ЕК припадне ЕПП, функција председника Европског савета социјалистима, а позиција високог представника ЕУ за спољне послове и безбедносну политику либералима.
Што се тиче других функција, највеће шансе да замени Шарла Мишела на положају председника Европског савета има бивши португалски премијер Антонио Коста, који је још прошле године поднео оставку због корупционашког скандала. Касније се утврдило да Коста, који је три пута биран за премијера, ипак није био умешан у ту аферу. Бриселске дипломате кажу да лидери ЕУ воле Косту, јер долази са југа ЕУ, а цене и његовo искуство. Због Костиних година (63) сматра са да је мање вероватно да ће он позицију челника Европског савета користити као одскочну даску за добијање неке друге високе функције.
Као избор који би Кости био алтернатива за председника Европског савета спомињана је и данска премијерка Мете Фредериксен. Али, у Бриселу указују на њен тврди став према миграцијама, због чега није баш омиљена међу њеним европским социјалистима који су по снази на друга страначка групација у ЕП, са 136 европарламентараца.
Естонска премијерка Каја Калас виђена је да преузме ресор европске дипломатије од Ђузепа Бореља. У прилог јој иде и то што је у међувремену спласнула забринутост међу чланицама ЕУ да је Каласова превише „русоцентрична” и стога мање заинтересована за спровођење европске спољне политике у другим деловима света.
Француски председник, чијом заслугом је 2019. Фон дер Лајенова изабрана за шефицу ЕК, пре овогодишњих избора је иза кулиса гурао на ту функцију бившег европског банкара и италијанског премијера Марија Драгија. Али тај план је очито пропао након дебакла Макронове странке Препород на европским изборима. Јелисејска палата је сада окупирана већим бригама – како да спречи да све популарнији десничар Жордан Бардела постане премијер.
Први круг парламентарних избора у Француској одржава се 30. јуна, одмах након самита ЕУ 27. и 28. јуна. Због тога би процес именовања на највише положаје у ЕУ могао да буде лакши и бржи него раније. Како каже један бриселски званичник, постоји уверење да Французи имају у својој кући довољно хаоса да би трошили додатно време око тога ко ће столовати у Бриселу.
„Не видим реалну алтернативу”, рекао је европски дипломата за „Гардијан”, говорећи о Урсули фон дер Лајен: „Уз све француске вртоглавице око Драгија, нема алтернативе и, за разлику од 2019. године, нема застоја који би Макрон или било ко други могао да искористи у своју корист.”
И немачки канцелар Олаф Шолц, који није јавно подржао некадашњу миљеницу Ангеле Меркел, морао је да призна да ће на крају морати да гласа за Урсулу фон дер Лајен за други мандат.
Ипак, осигуравање номинације лидера за челника Европске комисије само је прва препрека. Избор Урсуле фон дер Лајен на крају треба да одобри већина европских посланика. У ЕП, који се први пут састаје 18. јула, биће потребна подршка 361 посланика. Бивша немачка министарка одбране добро памти да се 2019. године у Европском парламенту провукла кроз иглене уши. Прошла је већином од само девет гласова, што значи да ни сви народњаци на тајном гласању нису хтели да је подрже.
Иако канцелар Шолц опомиње шефицу ЕК да се не ослања на подршку екстремне деснице, Лајенова очито иза кулиса купује и наклоност Ђорђе Мелони. Није искључено да, за сваки случај, рачуна и на гласове Браће Италије, који су у парламентарној групи конзервативаца и реформиста, на чијем челу је италијанска премијерка.
Урсула фон дер Лајен зато намерно успорава објављивање званичног извештаја ЕУ, у којем се критикује Италија због нарушавања медијских слобода, јер очекује и подршку Рима за други мандат председника Европске комисије. Документ ЕК указује на сузбијање слободних медија у Италији откако је премијерка крајње деснице Ђорђа Мелони преузела дужност 2022. године.
Објављивање извештаја о томе како земље ЕУ поштују владавину права, првобитно планирано за 3. јул, биће одложено док се не именује нови председник Европске комисије.
Припремила А.Ђ.
