13.01.2025 Скопље
Вештачка интелигенција могла би да користи свакој грани спорта у нашој земљи, али би њена примена на спортским теренима морала бити уређена правним нормама како не би дошло до злоупотреба, чуло се на Копаоничкој школи природног права.
– За српски спорт је најважније да препозна потребу брзог савладавања вештачке интелигенције у сваком њеном аспекту. У супротном, бојим се да ће уследити непремостив јаз између оних земаља који тај тренд препознају и оних који то не учине – каже др Милош Станић, виши научни сарадник у Институту за упоредно право у Београду.
Правна наука због тога мора да отвори нове, до сада непознате, хоризонте. Вештачка интелигенција не само да је „ушетала” у животе људи него већ значајно и утиче на њих и тако ће бити и у наредним деценијама, а право увек помало касни са најновијим технологијама.
– Познато је да ни спорт, а посебно фудбал, више не представља само „забаву милиона”, већ је и „више од игре” – важна привредна грана. Говорило се о томе да ли робот може да замени судију и да машина може да замени човека у многим делатностима, али поставља се питање како вештачка интелигенција може да утиче на припрему играча и резултате на спортским теренима – каже др Милош Станић, први правник који се код нас бави управо темом утицаја вештачке интелигенције на спорт.
Институт за упоредно право објавио је већ четири зборника на тему „Српски фудбал – упоредноправни изазови и перспективе”, у коме су многобројни правници из теорије и праксе обрадили различите проблеме са којима се данас суочавају фудбал и спорт уопште. Др Станић је објавио рад са интригантним насловом „Вештачка интелигенција – нужност српског фудбала, правни аспекти”.
Наслов недвосмислено указује на везе између спорта и вештачке интелигенције, али и права, које би све то требало да уобличи. Међутим, то је само један део проблема. Други део се тиче примене вештачке интелигенције, не само у фудбалу већ и у осталим спортским гранама, као и правних изазова у вези са тим. Поред тога, указује се на нужност примене вештачке интелигенције у фудбалу и другим спортовима.
Вештачка интелигенција се изузетно брзо развила у последњих неколико година и постала веома важна технологија у разним привредним гранама. Др Станић каже да је најновији научни и технолошки развој полако „запљуснуо” и спорт, који је такође веома значајна економска област.
– Вештачка интелигенција је унела значајну револуцију у спортску индустрију, осмишљавајући лакши пут до победе са бољом ефикасношћу и ефективношћу у поређењу са људским умом, извлачећи најбољи потенцијал из самих учесника у спортским надметањима. Несумњиво је да питање вештачке интелигенције није оно које се тиче материје будућности, већ се тиче садашњости, у свим аспектима људских живота, па и у фудбалу. Имајући то у виду, правни пореци, полако, али сигурно, „осећају” да је ово материја којој је потребно изградити одговарајући правни оквир. Тако би, када се споје вештачка интелигенција, спорт и право могао да се сачини корисни „амалгам” за све – истиче др Милош Станић.
Питали смо на који начин правне норме могу да „контролишу” вештачку интелигенцију и да ли је могуће прописати строга правила која би се могла односити на велики број непредвидивих ситуација у будућности.
– Вештачка интелигенција би правом била зауздана и усмерена, те би она, као таква, могла да служи вишем циљу, расту сваке гране спорта у нашој земљи. Користи су вишеструке. Прво, популаризовао би се значај спорта међу становништвом, али у складу са модерним развојем технологија, а заједно са њима и права. Друго, развила би се једна од најбрже растућих привредних грана у свету, а то је спорт – каже др Станић.
Као трећу корист, али никако најмање важну, наводи емотивни елемент спорта.
– Сваки успех наших спортиста изазове неописиве емоције код наших грађана, истинску еуфорију и занос. Емоције су покретач спорта, али и читавог живота, па и њих ваља уметнути у категорије где делује да их уопште нема, као што је вештачка интелигенција – каже др Милош Станић.
Наука је вероватно већ потврдила да вештачка интелигенција може да изазове емоције и да утиче на њихов интензитет. Зато питамо да ли је овде реч заправо о маркетиншким ефектима вештачке интелигенције.
– Ето, на крају смо поново дошли до питања у којој мери машина може да замени човека. Могли бисмо већ сада да дамо и некакав одговор, да је права мера права правне науке, вештачке интелигенције и спорта – она која служи човеку и његовој срећи, а не обрнуто. Но, оно што је за нас најважније је да српски спорт препозна потребу брзог савладавања ове материје у сваком њеном аспекту – каже др Станић.
Разлике међу земљама које препознају тај тренд и оних које га занемерују постаће непремостиве, имајући у виду природу развитка савремених технологија. Оне државе које буду правно регулисале примену вештачке интелигенције у спорту – напредоваће још брже и остварити велику предност над земљама које у томе стагнирају.
Припремила А.Ђ.
