17.11.2025 Скопље
Масовни позив на правду упутили су родитељи покојника, као и грађани на маршу који се одржао овог викенда у Скопљу, пред историјско суђење за највећу трагедију у новијој историји Македоније, које се догодило у Кочанима пре осам месеци, када је 16. марта изгорео кочански кабаре „Пулс“ и када је погинуло 63 младих људи, а преко 200 се и даље лечи од тешких опекотина од кобне вечери.
Упркос чињеници да је Тужилаштво подигло оптужнице против 34 особе и три компаније, а следећег месеца се очекују оптужнице против 26 полицајаца, односно број оптужених ће бити преко 60, породице и даље сумњају да је истина овог пута сакривена.
Они захтевају да се утврди где су се догодили пропусти, ко није реаговао, које су институције закасниле, а супруга једног од певача „ДНК“ који је погинуо у пожару, рекла је да су истраге остале непотпуне са много отворених питања, неодговорених и нејасних околности.
Родитељи и рођаци покојника очекују да ће неке од одговора чути на суђењу у среду, када ће све очи бити упрте у нову, велику судницу у Идризову и тамо ће на оптуженичкој клупи сести власник дискотеке, дизајнери, инспектори, бивши градоначелници Кочана, бивши министри.
Глуве институције
Од када кабаре постоји, никада није испуњавао законске услове за одржавање великих забава са пиротехником, али га ниједна институција није затворила већ 13 година.
Првоокривљени у трагедији је власник кабареа Дејан Јованов – Деко. Он и његов син Михајло Јованов и двојица чланова „ДНК“ који су погинули у пожару, унели су пиротехнику. Према Тужилаштву, они су директно одговорни за трагедију, али се гоне и функционери који су обављали функције у државним органима, а који годинама нису реаговали на незаконитости у дискотеци.
Поред Јовановог сина, као део власништва над „Пулсом“, оптужен је и његов брат, који је продао више карата него што је било места, и дозволио улазак деци млађој од 18 година, као и Горан Милковски, власник зграде у којој се клуб налазио.
Међу оптуженима је и власник пројектантске фирме који је још 2012. године знао да на тој локацији не може бити дискотека и да зграда не испуњава услове, а ипак је припремио пројекат. Нису то урадили ни локални грађевински инспектори који су зажмурили на нелегални објекат, нити су то учинила три бивша градоначелника Кочана, Ратко Димитриевски, Николчо Илиев и Љупчо Папазов, који су знали да Детаљни урбанистички план за општину Кочани не дозвољава кабаре на тој локацији, а ипак су новац из дискотеке сипали на општински рачун.
На оптуженичкој клупи ће сести и бивши директори Дирекције за заштиту и спасавање, Шабан Салију, Аднан Џаферовски, Беким Максути, Џеват Селами, као и инспектор у овој институцији, јер у Кочанима није било инспектора за заштиту и спасавање. Поред Дирекције за заштиту и спасавање, за трагедију су оптужени и бивши директори и службеници Државног тржишног инспектората и Министарства економије, где је такође дат мито да би кабаре добио лиценцу, а међу познатијим именима су бивши директор ДПИ Горан Трајковски и бивши министар Крешник Бектеши.
Постоје докази о државном службенику који је више пута припремао лиценце, а за то је примио мито. Сви оптужени се терете за исто кривично дело „тешких кривичних дела против јавне безбедности“, а то је због става који се односи на нечињење службених лица у циљу заштите од несрећа. Другим речима, сви су оптужени за изазивање смрти младих људи, а то је оно што је стручна заједница стално проблематизовала.
Јавни наступ или суђење?
Коалиција „Сви за праведно суђење“ у својој анализи трагедије упозорила је да институције ризикују да пређу границу између стварне одговорности и јавног учинка, односно да би задовољиле јавну жеђ за крвљу под налетом емоција, систем удара у седло, јер не може да удари магарца.
– Чак и ако је клуб годинама радио илегално, пожар и смрт нису узроковани самим постојањем клуба, већ су узроковани одлукама и радњама предузетим те вечери. Тврдити супротно значи прескочити узрочну везу и приписати смрт не ономе што се заиста догодило, већ радњама које су се догодиле неколико година раније. У кривичном праву, одговорност постоји само када постоји јасна и предвидљива узрочна веза између радње и последице, односно само ако је штета логична и очекивана последица онога што је особа учинила – наводи се у анализи.
Суштина проблема се стога налази у чињеници да систем није благовремено санкционисао починиоце корупције, али и у скандалозним изменама Кривичног законика, које влада још увек није променила.
– Још више забрињава разлог зашто Тужилаштво уопште није поднело пријаве за корупцију, иако су информације о случајевима подмићивања, фалсификованих дозвола, пропуштања надзора, несавесног обављања дужности и злоупотребе службеног положаја већ биле дељене у јавности. Одговор лежи у изменама Кривичног законика из 2023. године, којима су смањене казне за коруптивна кривична дела, а самим тим и скраћени рокови застарелости. Велики део потенцијалних кривичних дела је већ застарео, не зато што није било кривице, већ зато што је држава закаснила са деловањем и зато што је држава потпуно погрешно одлучила да се корупција на високом нивоу не гони високим казнама и дугим роковима застарелости. Стога, како би надокнадило пропуст, Тужилаштво покушава да исте радње подведе под друго кривично дело – тешка кривична дела против јавне безбедности – иако не постоји директна правна веза између, на пример, подмићивања за добијање дозволе за рад и смрти изазване пиротехником 2025. године – анализира Коалиција.
Правну квалификацију пореде са „цурењем бране“ – структуром ослабљеном годинама занемаривања и корупције, која се на крају урушава под притиском воде. Међутим, ова аналогија, према Коалицији, колико год сликовита била, не одражава стварни правни контекст пожара у Кочанима, будући да до трагедије није дошло постепено, већ од неодговарајуће употребе пиротехнике у затвореном простору, без одговарајућих услова за њену употребу.
Припремила А.Ђ.
