09.03.2026 Скопље
Државе Европске уније би требало да обнове екосистеме и биодиверзитет на својим копненим границама како би их помоћу природних баријера боље заштитили од напада, изјавила је европска комесарка за животну средину, Џесика Росвол.
Према њеним речима, природу би требало искористити у циљу јачања националне безбедности.
„Улагање у природу и њено коришћење у заштити граница је неопходно, и заправо тиме се повећава биодиверзитет”, истакла је Росвол.
Пољска и Финска, које деле копнене границе са Русијом или руским савезницима, поново су у подручјима у близини својих граница створиле природне услове који отежавају инвазију.
„Посетила сам та подручја и видела да на терену остављају жбуње и дрвеће, што онда другима отежава да га пређу”, рекла је Росвол.
Она је додала да је обнова мочвара такође обезбедила природну баријеру, тако да је тенковима онда тешко да туда прођу.
Росвол жели да земље третирају природу као одбрамбени ресурс и да размотре импликације својих еколошких пропуста по националну безбедност.
Према њеним речима, просперитетно природно окружење је кључни део снабдевања храном и безбедном водом, а оба треба сматрати основним ресурсима националне безбедности.
„Морамо да инвестирамо у природу. Вода је најочигледнији пример. Ако немамо воду, немамо ни безбедност. Погледајте Украјину где је водна инфраструктура нападнута. Кључно је инвестирати у инфраструктуру и заштитити је”, поручила је званичница ЕУ.
Росвол је додала и да заштита градова и места од поплава такође треба да се посматра у смислу безбедности.
„Да бисмо смањили утицај поплава и суша, морамо да инвестирамо у природу и решења заснована на природи попут сунђерастих градова”, рекла је она.
Према речима Росвол, многи делови Европе су већ имали апсолутну кризу са водом, и то због несташице, притиска на ресурсе, а у неким случајевима и недостатка падавина.
Како је додала, иако се ови проблеми разликују у зависности од региона, још један проблем је заједнички свима и потребно га је хитно решити.
„Ако погледате загађење и квалитет воде, имате проблем широм Европе. Налазимо се на раскрсници где заиста морамо да се фокусирамо на воду. Морамо да сарађујемо када је у питању несташица воде, али и њен квалитет”, упозорила је званичница.
Росвол, такође, жели да се ЕУ позабави питањем “вечних хемикалија“, познатих као ПФА, које до сада нису биле подвргнуте строгим контролама и чији су ризици по људско здравље, кроз загађење воде и земљишта, тек недавно схваћени.
„Заиста покушавам да убрзам ово, како бисмо ове године могли да дамо нека одобрења и смернице”, истакла је она.
Она је указала на фармацеутску и козметичку индустрију као два потенцијална загађивача који би требало да плате за чишћење воде и земљишта, али је додала да би и други могли да буду одговорни, као и националне владе.
„Чишћење животне средине је веће од тога, јер имамо много контаминираних жаришта где вероватно не знамо ко је загађивач. И на крају крајева, део овога би можда морао да се плати јавним новцем”, истакла је Росвол.
Она је умањила значај сукоба између Велике Британије и ЕУ око одступања Велике Британије од високих еколошких стандарда ЕУ након Брегзита и инсистирала да Унија не одустаје од своје зелене агенде због противљења десничарских популиста.
„Много пута сам се састала са министарком за животну средину Велике Британије, Емом Рејнолдс, и мислим да обе делимо исти став о циљевима и о томе да је висока амбиција када су у питању еколошки стандарди неопходност, не само за планету већ и за наше индустрије, које зависе од здраве животне средине”, рекла је европска комесарка.
Она је додала да ЕУ не одступа од напора да се смањи емисија штетних гасова и заштити природа.
„Ми се фокусирамо на примену еколошких стандарда, али потребно је да то урадимо на ефикасан и поједностављен начин. То радимо зато што наше индустрије спроводе зелену транзицију, знајући да је то најконкурентнија предност коју имају у свету у којем живимо”, закључила је Росвол.
Припремила А.Ђ.
