РАТ НА БЛИСКОМ ИСТОКУ МОЖЕ ДА ИЗАЗОВЕ СВЕТСКУ ЕКОНОМСКУ КРИЗУ

Estimated read time 1 min read

06.03.2026 Скопље

Рат на Блиском истоку могао би да изазове светску економску кризу, паралише глобално енергетско снабдевање и подигне цену нафте на 150 долара по барелу, упозорио је данас катарски министар енергетике Сад ал-Каби, оцењујући да би све земље Персијског залива могле да обуставе производњу нафте и газа.

Ал-Каби је у интервјуу за „Фајненшел тајмс“ (ФТ) навео да је производња течног нафтног гаса (ЛНГ) у Катару привремено обустављена због иранских напада, а да би чак и у случају моменталног престанка сукоба било потребно неколико недеља или чак месеци да Катар врати нормалан циклус испорука.

Иако Катар извози само мали део гаса у Европу, министар је упозорио да ће континент осетити озбиљан удар јер ће азијски купци надмашити европске за доступни гас, док друге заливске државе неће моћи да испуне своје уговорне обавезе.

„Европа ће посебно осетити последице јер ће азијски купци надмашити европске за доступни ЛНГ, а друге заливске државе неће моћи да испуне уговорне обавезе“, упозорио је катарски министар.

Он је оценио да би наставак сукоба могао да угрози глобални БДП, подигне цене енергије и изазове несташице производа, стварајући ланчану реакцију у индустрији.

Ал-Каби је навео да катарска производња на мору није угрожена, док се последице напада на копну још процењују.

„Још не знамо колике су штете јер се процена и даље спроводи, и није јасно колико ће трајати поправке“, рекао је.

Ал-Каби је упозорио да би цене сирове нафте могле достићи 150 долара по барелу у наредне две до три недеље ако танкери и друге комерцијалне бродске линије не буду могли да пролазе кроз Ормуски мореуз, руту кроз коју пролази петина светске нафте и гаса.

Он је упозорио да ће гас поскупети на 40 долара по милион БТУ, скоро четири пута више него пре сукоба, а да ће последице поремећаја у трговини кроз мореуз погодити и петрохемијску и пољопривредну индустрију широм света.

Нагласио је да производња неће бити настављена док сукоби потпуно не престану и да ће пролазак бродова кроз мореуз остати несигуран док траје сукоб, јер је најужи део мореуза широк непуних 39 километара и иде дуж иранске обале.

Саобраћај кроз мореуз скоро је заустављен од почетка америчко-израелског напада на Иран, више бродова је погођено, премије осигурања су порасле, а бродари не желе да ризикуј посаде и пловила.

Претходно је, 3. марта, саветник команданта Иранске револуционарне гарде (ИРГЦ) саопштио да је затворен Ормуски мореуз, једна од најважнијих светских рута за извоз нафте, уз упозорење да ће бити нападнут сваки брод који покуша да прође тим пловним путем.

„Ормуски мореуз је затворен и гађаћемо сваки брод који покуша да прође“, поручио је он.

Сједињене Америчке Државе и Израел напали су Иран у суботу, 28. фебруара, у, како је саопштено, „превентивним нападима“, до којих је дошло након неуспеха на више рунди преговора о иранском нуклеарном програму.

Иран је затим покренуо масовне ударе у знак одмазде на Израел и на мете које се повезују са САД широм региона Блиског истока.

Припремила А.Ђ.

Pročitajte i ovo

Pročitaj više od ovog novinara