18.02.2025 Скопље
Док се у Минхену одржавала безбедносна конференција, а тема разговора била је убрзање интеграције Западног Балкана, о истој теми се говорило и на Генералној скупштини Међународне паневропске уније (ИПУ) у Европском парламенту, којој је присуствовала и делегација македонског огранка ИПУ.
Стагнација процеса европских интеграција утицала је на ЕУ
Шест земаља региона Балкана које претендују на чланство у Европској унији географски и политички су окружене државама чланицама ЕУ. Обећање Солуна 2003. тек треба да постане стварност, упркос недавном обновљеном политичком фокусу (као резултат рата у Украјини) и реафирмацији на високом нивоу да је проширење заиста геостратешко улагање у безбедност, стабилност и просперитет саме ЕУ. Ту је и нелогичност, указали су неки од учесника Генералне скупштине, подсећајући на неиспуњена обећања ЕУ, посебно према Македонији, упркос огромним уступцима које је направила да отпочне преговоре и постане чланица ЕУ. Ово је посебно истакао Бернд Поселт, бивши посланик у Европском парламенту и члан УПИ.
– Многе неизвесности и разочарења током година узели су данак у нашим друштвима и произвели осећај фрустрације и скептицизма у погледу стварних изгледа за чланство. Многобројни застоји су се директно негативно одразили на кредибилитет Уније, утицали на ниво поверења и подршке јавности – истакао је у свом обраћању Андреј Лепавцов, који је по четврти пут изабран за члана Председништва УПИ.
Према његовим речима, ЕУ се активније ангажовала са регионом у контексту својих ширих геополитичких интереса, прилагођавајући процес проширења новим геополитичким околностима. Док даје приоритет геополитици и безбедносним питањима, ЕУ се креће у деликатној равнотежи између заслуга и контекста, између поштења према свим кандидатима и деловања на начин који обезбеђује стабилност и безбедност за цео европски континент.
Оно што нама, као земљама кандидатима у региону, треба од ЕУ је јасноћа стратегије, праћена снажном посвећеношћу опипљивим резултатима. Циљ проширења ЕУ до 2030. године свакако је амбициозан и остварив, иако његов реализам зависи од више фактора, почев од политичке воље и спремности за реформе у земљама кандидатима, као и кохезије ЕУ у представљању јединственог фронта у погледу брзине и обима проширења.
– Пример Македоније је, нажалост, најдрастичнији. Први пут смо потписали Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ 2001. године, неколико месеци пре Хрватске. Статус кандидата за чланство добили смо 2005. године. Док ће Хрватска у јулу обележити 12 година као држава чланица, Македонија ће „прославити” веома отрежњујућу годишњицу – 20 година као кандидат за ЕУ. Прави ветеран, без сумње, који тек треба да у потпуности отвори преговоре о чланству, упркос дубоким изазовима и непринципијелним захтевима које смо успели да издржимо током година. Да то кажем у перспективи, деца рођена у време наше кандидатуре за ЕУ ускоро ће завршити факултете, рекао је Лепавцов са говорнице у Стразбуру.
– Ово је, просто речено, предуго и мора да се мења јер је директно повезано са питањем какву ЕУ желимо (и требамо) у свету који се мења – сагласили су се са њим учесници Генералне скупштине УПИ.
Балкан је кључ нове ЕУ
Свет се заиста мења. Она пролази кроз дубоке промене, коју карактерише сурово геостратешко окружење, где је конкуренција за приступ сировинама, новим технологијама и глобалним трговинским путевима постала приоритет великих сила. Свет остаје међусобно повезан, али ломови су очигледни – међународно окружење постаје све трансакционије и много мање предвидљиво него раније.
ЕУ мора да се прилагоди овој реалности и да се трансформише како би могла да пројектује своју амбицију да постане аутономни глобални актер. Хитан састанак у Паризу неколико водећих земаља ЕУ само сведочи о покушају Европе да се врати као глобални играч, након што је ноншалантно уклоњена са преговарачког стола о Украјини.
Зато је Балкан оличење моралних и кредибилних изазова ЕУ, сматрају учесници скупштине у Стразбуру, јер се глобални кредибилитет не гради само речима већ и делима. Морални ауторитет ЕУ на глобалној сцени у великој мери зависи од њене способности да практикује оно што проповеда у нашем региону.
– Први корак у редефинисању глобалне улоге Европе требало би да почне са Балканом. ЕУ се мора позабавити тренутним неједнакостима и осигурати да Македонија и други кандидати буду чврсто интегрисани у њену визију будућности. Потребна нам је ЕУ која ће доносити снажне политичке одлуке и постављати предвидљиву путању приступања региону – нагласио је Лепавцов.
Одјеци снажног говора премијера Мицкоског у Берлину осетили су се у Европском парламенту
У ходницима Европског парламента чуле су се и примедбе које су ишле у правцу онога што је премијер Христијан Мицкоски рекао у Берлину, да се не може рећи да ће балканске земље бити под утицајем спољних сила попут Русије, Кине, Турске итд., а да ће се, с друге стране, држати на неодређено време у чекаоници ЕУ. У ствари, закључак је горак: Европа, слично као за време ратова у бившој Југославији, и пре три године у Украјини, није била у стању да извуче поуке и да се изгради у одбрамбени савез који би поштовао права и вредности за које се вербално залаже.
Изјава премијера Мицкоског у Минхену је снажно одјекнула, одјекнула је у Стразбуру, а свакако и у Бриселу, где је директно одговорио комесарки ЕУ за проширење Марти Кос да ће за Македонију бити напретка и да може брзо да напредује, попут Албаније и Црне Горе, које би могле да постану чланице у наредних пет година.
– Имам само једну примедбу, сећам се обећања којима су покушали да нас убеде – промените име и за четири-пет година постаћете чланица ЕУ. Црној Гори и Албанији желим срећу, али молим вас да не делите наше искуство – рекао је Мицкоски.
Он је истакао да наша земља има потпуно усаглашену спољну и одбрамбену политику са ЕУ и да смо међу пет највећих донатора Украјине по глави становника, а испунили смо и услов од два одсто за потрошњу на одбрану на годишњем нивоу.
– У потпуности поштујемо захтеве спољне и одбрамбене политике. Морам да истакнем ово питање, када Русија напада и негира украјински идентитет, о чему је јуче говорио председник Зеленски, сви смо гласни, ми критикујемо, боримо се за права украјинског народа и против ове невиђене агресије, али када парламент једне државе чланице ЕУ напада и негира македонски идентитет, онда су сви ми, Мајко, Македонски, и ми је мајка Мијо.
А управо у правцу превазилажења вета земаља чланица ЕУ постављена је иницијатива УПИ, која својим лобирањем и повезивањем у ЕУ жели да промени начин гласања за пријем нових чланица, чији је Македонија данас жртва. Иначе, на овој Генералној скупштини УПИ изабран је нови председник Уније Паво Баришић из Хрватске, који је заменио Француза Алена Терноара, који постаје почасни председник УПИ.
Међународна паневропска унија (ИПУ) је удружење које је после Првог светског рата, 1926. године у Бечу, основао гроф Ричард Куденхове-Калерги, који је 1923. објавио своју књигу манифеста „Пан-Еуропе“ у којој се залагао за стварање уније европских држава, уније која му се чинила као да спречи194 једино понављање19 Може ли Европа, у својој политичкој и економској расцепканости, да обезбеди свој мир и независност од брзорастућих неевропских светских сила?“, било је питање које је пре једног века поставио Куденхове-Калерги, које је данас поново актуелно на европском континенту.
Припремила А.Ђ.
