06.02.2026 Скопље
Руска неуротехнолошка компанија „Neiry”, која има подршку државних фондова и блиске везе са институцијама под руководством Катерине Тихонове, за коју западни медији наводе да је ћерка председника Русије Владимира Путина, саопштила је да спроводи експерименте са уграђивањем неуралних чипова у птице, с циљем њихове даљинске контроле.
Компанија је од новембра тестира такозване „био-дронове”, при чему се голубовима у мозак уграђују електроде које омогућавају управљање њиховим кретањем путем спољашњих сигнала.
Птице су опремљене камерама, контролним уређајима и соларним панелима.
„За разлику од традиционалних беспилотних летелица, биолошки носачи не захтевају замену батерија или честа слетања, а њихово природно понашање у лету чини их погодним за дуготрајне руте – до 400 км без заустављања дневно”, објавила је компанија „Neiry“.
Из компаније тврде да технологија има цивилну намену, укључујући потрагу и спасавање, као и надзор индустријских објеката, али стручњаци упозоравају да би могла имати и војну примену, нарочито у области извиђања.
Компанија је, према наводима истраживачког портала Т-инвариант, добила финансијску подршку „без преседана у руској неуронауци“, између осталог од Националне технолошке иницијативе и фонда Воскход.
Међу спонзорима компаније је и фонд Националне технолошке иницијативе, који је основан по Путиновом наређењу 2014. године, и фонд ризичног капитала Восход, који је основао Владимир Потањин , руски олигарх.
Нејријево издашно финансирање вероватно је повезано са његовим партнерством са Институтом за вештачку интелигенцију на Московском државном универзитету, којим руководи Катерина Тихонова, Путинова 39-годишња друга ћерка. Они спроводе заједничке пројекте, а руководилац истраживања института за вештачку интелигенцију о „развоју инвазивних неуронских интерфејса“ учествовао је у експериментима „Neiry-ja“ на пацовима.
Иако Путин никада није јавно признао да су Тихонова, или њена старија сестра, Марија Воронцова, његове ћерке, обе жене су изашле из сенке последњих година, наводи британски лист.
Тихонова, која је такође на челу истраживачког фонда „Инопрактика“, који подржава Кремљ, раније је говорила за државну телевизију испред компјутерске графике главе повезане са електродама.
„Свако ко је прикључен на неуро уређаје, схвата потенцијал технологије, а истовремено и себе“, рекла је Тихонова.
Директор компаније „Neiry“ Александар Панов изјавио је да се технологија може прилагодити и другим животињским врстама, укључујући гавране, а раније је у јавности износио контроверзне ставове о стварању нове фазе људске еволуције, коју описује као „Хомо супериор“.
На друштвеним мрежама је писао о могућности „репрограмирања“ људи, укључујући и Украјинце.
„Чак и ако у Украјини после рата остане само 5–7 милиона корисних, они се могу репрограмирати, баш као и већина других људи, а то је много јефтиније него стварање и одгајање особе наше сопствене културе“, написао је Панов.
Компанија је такође експериментисала са коришћењем електрода за контролу крава и пацова.
Неколико земаља, укључујући Кину и Сједињене Америчке Државе, спровело је истраживање о контроли птица путем неуронских интерфејса, међутим, руска фирма тврди да је њихов програм прешао на производњу великих размера.
За сада не постоје независне научне потврде о ефикасности приказаних експеримената, док су организације за заштиту права животиња и поједини научници изразили забринутост због етичких аспеката оваквих истраживања.
У канцеларијама компаније „Neiry“ налазе се сатирична руска уметничка дела, укључујући и једну психоделичну слику чији натпис гласи: „Чувајте свој мозак!“
Британски лист подсећа да је током Хладног рата, ЦИА је уградила електроде у мозгове шест паса у покушају да их претвори у псеће убице на даљинско управљање, према документима који су декласификовани 2002. године.
Експеримент, део озлоглашеног пројекта контроле ума ЦИА-е „МК Ултра“, на крају је проглашен неуспешним.
У другом експерименту, ЦИА је убацила микрофон у мачји ушни канал и имплантирала радио предајник у њену лобању, надајући се да ће га користити као уређај за шпијунирање совјетских амбасада.
Међутим, када је мачја шпијунка послата на своју прву мисију, да прислушкује испред совјетске амбасаде у Вашингтону, наводно ју је оборио аутомобил и она је погинула. Пројекат, назван Акустична маца, такође је оцењен као неуспешан и обустављен је 1967. године.
Припремила А.Ђ.
