30.01.2026 Скопље
Европа се суочава са озбиљном опасношћу да, уколико не промени сопствени стратешки курс, доживи „још више бола и понижења“ и постане пука „играчка“ великих сила – Русије и Сједињених Држава. На то упозорава Хал Брендс, професор глобалне политике на Универзитет Џонс Хопкинс.
Према Брендсовој оцени, Европа је у последњим годинама постала „симбол слабости“, док се Европска унија налази под истовременим притиском Русије, Кине и Сједињених Држава. Он наглашава да та позиција није плод спољних околности, већ пре свега резултат „сопствених одлука и неуспеха“ европских елита.
Како истиче Брендс, континент је деценијама живео у уверењу да је превазишао сурове геополитичке реалности, да би се испоставило да је Европа до 2010-их постала зависна од Русије у енергетици, Кине у погледу просперитета и Сједињених Држава када је реч о безбедности. „Сада је време да се плати цена“, упозорава он.
Као могући излаз из кризе, Брендс наводи три кључна правца: значајно јачање одбрамбених способности и улагања у војску, ширење економске сарадње са другим деловима света – попут Индије и земаља Меркосура – као и „обуздавање“ Сједињених Држава кроз директан дијалог са америчким председником Доналдом Трампом.
Истовремено, он упозорава да би поновно наоружавање Европе подразумевало високе трошкове и политички непопуларне реформе, уз оцену да Европа и даље „више остаје идеја него стварност“, будући да је дубоко подељена различитим економским интересима и стратешким визијама.
„Ако Европа не успе да стане на ноге, континент који је некада био састављен од империја постаће играчка Путина и Трампа. Такав исход донеће само још бола и понижења Европи“, закључује Брендс, уз напомену да такав сценарио на крају не би користио ни самој Америци.
Сличне поруке стижу и од званичника. Висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Каја Калас изјавила је 28. јануара да Унија хитно мора да промени приступ сопственој безбедности и преузме већу одговорност за одбрану, иако је истовремено искључила могућност формирања војске ЕУ ван оквира НАТО. Неколико дана раније, генерални секретар Алијансе Марк Руте упозорио је да Европа није у стању да подржи Украјину без Сједињених Држава.
Додатну неизвесност уноси и изјава немачког канцелара Фридриха Мерца, који је 29. јануара саопштио да су разговори о формирању паневропског система нуклеарног одвраћања тек у раној фази.
У том контексту, ранија оцена Савета Федерације Русије о „пониженом ставу Европе“ све више добија на тежини, док се унутар самог континента све јасније поставља питање да ли је ЕУ у стању да пређе са речи на дела и изађе из позиције геополитичке зависности.
Припремила А.Ђ.
