11.03.2025 Скопље
Само седам земаља на свету испунило је у прошлој години смернице Светске здравствене организације (СЗО) о квалитету ваздуха које се односе на присуство токсичних честица познатих као ПМ2.5, показује најновија анализа швајцарске компаније ИКУАир.
То значи да је у скоро свакој земљи света ваздух загађенији него што лекари препоручују. Аустралија, Нови Зеланд, Естонија и Исланд, као и неке мање остврске државе су међу ретким земљама где количина ПМ2.5 честица не прелази 5µг по кубном метру.
Најзагађеније државе су Чад, Бангладеш, Пакистан, Конго и Индија где је 2024. ниво токсичних честица у ваздуху био бар 10 пута већи него што предвиђају смернице СЗО, показала је студија. Загађени ваздух је други највећи фацтор ризика који доприноси смртности, одмах после високог крвног притиска, а лекари наводе да би се милиони живота годишње могли спасти када би се поштовале смернице СЗО.
„Загађење ваздуха не убија тренутно, па може бити потребно две до три деценије пре него што се виде последице по здравље, осим ако није веома екстремно”, навео је директор ИКУАир, Френк Хамес.
Студија, која се спроводи већ седму годину, утврдила је да је негде дошло и до напретка, па је тако проценат градова који су испунили стандарде о присуству честица ПМ 2.5 порастао са девет одсто у 2023. на 17 посто у прошлој години. Квалитет ваздуха донекле је побољшан и у Индији, као и у Кини где је ниво загађења скоро преполовљен у периоду од 2013. до 2020. Квалитет ваздуха у Пекингу је сада скоро исти као и у Сарајеву, које је било најзагађениј град у Европи другу годину за редом, показала је студија. Епидемиолог Зорана Јовановић Андерсен са Универзитета у Копенхагену рекла је да резултати истраживања указују на неке алармантне чињенице у вези загађења.
„Огроман је диспаритет у квалитету ваздуха чак и на једном од најчистијих континената. Грађани источне Европе и земаља Балкана које нису чланице ЕУ дишу најзагађенији ваздух у Европи, па је у најзагађенијим европским градовима количина ПМ2.5 чак 20 пута већа него у оним који су најмање загађени”, указала је она.
Владе би могле да створе чистији ваздух мерама као што је финансирање пројеката обновљиве енергије, јавног превоза, инфраструктуре за бициклисте, а помогла би и забрана сагоревања пољопривредног отпада, указују научници.
Припремила А.Ђ.
