07.10.2024 Скопље
Иако у Шведској не постоји јединствен регистар особа са инвалидитетом, па различите државне статистике сведоче да ова скандинавска земља има између десет и тридесет процената особа са неким обликом физичког и менталног хендикепа, подаци Националног фонда за подршку студентима са инвалидитетом, који се налази при Универзитету у Стокхолму, сведоче да од 300.000 студената у целој Шведској, више од 33.000 њих добија неку врсту помоћи због инвалидидета. Како у разговору истиче Кристин Лофрен из Националног фонда за подршку студентима са хендикепом, са којом смо разговарали у оквиру пројекта „Пулс Европе – медијске посете ЕУ”, положај ових академаца уређује Акт против дискриминације, који сведочи да је инвалидитет један од седам области живота и личних својстава које не смеју бити предмет дискриминације, Акт о образовању, по коме сва деца и млади имају право на едукацију, као и Конвенција Уједињених нација о правима особама са инвалидитетом, која прописује да су државе потписнице дужне да свим грађанима обезбеде живот без дискриминације.
„По слову Акта о дискриминацији, ниједна особа не сме бити дискриминисана на основу свог инвалидитета и мора имати приступ високом образовању, а сви факултети у Шведској морају обезбедити исте услове за студирање свим академцима. Студенти са хендикепом немају предност приликом уписа на факултет, па приликом пријаве не наводе да ли имају неки инвалидитет, а то је основни разлог због коjег ми не знамо колико академаца са хендикепом има индекс неког од 43 универзитета у Шведској. Али, знамо да је нешто више од 33.000 њих тражило помоћ на основу инвалидитета, што значи да готово сваки десети студент у Шведској има неку врсту хендикепа”, указује наша саговорница. Како је напоменула, ови академци добијају најразличитије видове индивидуалне помоћи од високошколских установа, а сваки факултет одлучује на који начин ће помоћи академцима који имају проблем са слухом, видом, ходањем или неку врсту менталног хендикепа.
„Уколико испуне одређене услове, неки академци добијају и финансијску помоћ Националног фонда за подршку студентима са хендикепом. Подразумева се да сви факултети морају бити доступни студентима са хендикепом, односно да имају архитектонске рампе за студенте са колицима и специјално опремљене кабинете за академце који имају проблеме са слухом и видом. Међутим, постоје и посебне врсте помоћи, па студенти који су глуви или имају проблем са слухом добијају помоћ преводиоца за знаковни језик, студенти са дислексијом или дисграфијом имају право на педагошког асистента, уколико особа слабије види омогућава јој се литература на Брајевом писму, а студенти који имају проблема са менталним здрављем или неуропсихолошке проблеме такође добијају специфичну помоћ”, каже Лефренова.
Бројке говоре да из године у годину расте број студената са хендикепом – 2011. године било их је око 7.000, три године касније њихов број прешао је 10.000, 2017. године евидентирано је 15.000 академаца са хендикепом, свега две године касније тај број се попео на 20.000, да би у академској 2023/2024. години регистровано више од 33.000 студената са инвалидитетом у целој Шведској. Занимљиво је да је 2011. године највише било академаца са дислексијом, док су у протеклој академској години доминирали студенти са аутизмом и дијагнозом АДХД, која означава поремећај пажње и хиперактивност. Неки од њих постижу сјајне академске резултате без било какве помоћи, док је другима потребна асистенција приликом студирања. Сам универзитет не обезбеђује слушне апарате или инвалидска колица, али је у обавези да изгради архитектонске рампе и кабинете који имају опрему за студенте који имају проблема са видом и слухом.
Астрид Тоернерг, омбудсман града Стокхолма за особе за инвалидитетом, каже да су прошле године 8.132 особе у главном граду Шведске добиле неку врсту помоћи из градског буџета због инвалидитета, а та помоћ није била финансијске природе. Статистика такође говори да је током прошле године у дневним центрима за особе са инвалидитетом боравило 3.144 корисника, 704 особе стекле су право на личног пратиоца, 258 особа добило је персоналног асистента који им помаже у обављању свакодневних активности, а 487 породица добило је персоналног асистента за дете.
„Наша политика је да свако дете са хендикепом што дуже остане у породици и да држава помогне тим родитељима, па само 78 деце са инвалидитетом у целом Стокхолму не живи у породици. Постоје два прописа на основу којих можете добити помоћ – први је закон о социјалној служби, а други је закон о помоћи и подршци за одређену категорију особа са инвалидитетом, а на основу ова два закона 4.119 особа у Стокхолму прошле године добијало је неку врсту помоћи у обављању свакодневних активности. Међутим, ми знамо да постоје многи којима хендикеп није препрека у обављању свакодневних активности, који уопште не аплицирају за било какву врсту помоћи од града или државе. Ја имам пријатеља са инвалидитетом који искрено каже ’Имам инвалидска колица, посао и сопствена кола и није ми потребна помоћ државе’ и њега нема ни у једној статистици, нити регистру особа са инвалидитетом. У Шведској постоје тзв. специјалне школе за децу са инвалидитетом, али велики број ових ђака похађа редовне школе, јер је наше образовање инклузивно. Знамо да нека деца пре поласка у школу или у раном детињству добијају дијагнозу од стране лекара, али понекад се то не дешава, па не знамо тачан број ђака са хендикепом у основним и средњим школама. Међутим, образовање је једина виза за њихову бољу будућност, па се трудимо да деца са инвалидитетом имају помоћ психолога, дефектолога, логопеда и специјалних педагога, како би успешније савладавала школско градиво. Следеће године доносимо нови закон чији је циљ рано откривање и боља превенција особа са инвалидитетом, који ће омогућити да што раније пружимо помоћ деци са физичким или менталним хендикепом”, закључује саговорница, која подсећа да је 19. фебруара ове године градска влада Стокхолма донела нови програм приступачности и партиципације особа са инвалидитетом за период од 2024. до 2029. године.
Бројке говоре да из године у годину расте број студената са хендикепом – 2011. било их је око 7.000, три године касније њихов број прешао је 10.000, 2017. евидентирано је 15.000 академаца са хендикепом, свега две године касније тај број се попео на 20.000, да би у академској 2023/2024. години регистровано више од 33.000 студената са инвалидитетом у целој Шведској. Занимљиво је да је 2011. године највише било академаца са дислексијом, док су у протеклој академској години доминирали студенти са аутизмом и дијагнозом АДХД, која означава поремећај пажње и хиперактивност. Неки од њих постижу сјајне академске резултате без било какве помоћи, док је другима потребна асистенција приликом студирања. Сам универзитет не обезбеђује слушне апарате или инвалидска колица, али је у обавези да изгради архитектонске рампе и кабинете који имају опрему за студенте који имају проблема са видом и слухом.
Припремила А.Ђ.
