СВЕ ВЕЋИ УТИЦАЈ ЖЕНА У ПОЛИТИЦИ

11.01.2025 Скопље

Уче­шће же­на у по­ли­тич­ком жи­во­ту пи­та­ње је ко­јим се ба­ви не­ко­ли­ко по­след­њих са­зи­ва вла­де, и не са­мо да се њи­ме ба­ви и ис­пу­ња­ва оне за­кон­ске окви­ре и нор­ме, већ истин­ски на­сто­ји да у про­це­су до­но­ше­ња по­ли­тич­ких од­лу­ка бу­де још ви­ше же­на и да се њи­хов глас још ја­че чу­је. Ову оце­ну за „По­ли­ти­ку” ис­ти­че ми­ни­стар­ка без порт­фе­ља за­ду­же­на за област род­не рав­но­прав­но­сти, спре­ча­ва­ња на­си­ља над же­на­ма и еко­ном­ског и по­ли­тич­ког осна­жи­ва­ња же­на Та­тја­на Ма­цу­ра. Ка­же ка­ко је – ако има­мо у ви­ду да је у прет­ход­на три са­зи­ва на че­лу вла­де би­ла же­на, да је да­нас на че­лу нај­ви­ше за­ко­но­дав­не ин­сти­ту­ци­је же­на, да има­мо гу­вер­нер­ку На­род­не бан­ке, прeдседницу Устав­ног су­да, пр­ви пут и пред­сед­ни­цу По­кра­јин­ске вла­де, али да и је­ди­ни у ре­ги­о­ну и ши­ре има­мо ми­ни­стар­ку ко­ја се ди­рект­но ба­ви пи­та­њи­ма род­не рав­но­прав­но­сти – ви­ше не­го ја­сно ка­кво је опре­де­ље­ње до­но­си­ла­ца од­лу­ка у на­шој зе­мљи.

Упра­во пи­та­ње уло­ге и ути­ца­ја же­на у про­це­су до­но­ше­ња од­лу­ка у по­ли­ти­ци пред­ста­вља је­дан од кључ­них аспе­ка­та са­вре­ме­них де­мо­кра­ти­ја. То­ком по­след­њих де­це­ни­ја у Ср­би­ји је знат­но по­ве­ћа­но при­су­ство же­на у по­ли­тич­ким ин­сти­ту­ци­ја­ма, за­хва­љу­ју­ћи, пре све­га, за­кон­ским кво­та­ма и на­по­ри­ма за уна­пре­ђе­ње род­не рав­но­прав­но­сти. У Вла­ди Ср­би­је ко­ја је има­ла ман­дат од 2008. до 2012. го­ди­не, при­ме­ра ра­ди, би­ло је пет же­на, док у вла­ди иза­бра­ној ове го­ди­не, ко­ју пред­во­ди пре­ми­јер Ми­лош Ву­че­вић, же­не за­у­зи­ма­ју 10 ми­ни­стар­ских по­зи­ци­ја. Во­де ре­со­ре као што су прав­да, про­све­та, европ­ске ин­те­гра­ци­је… Пред­ста­вља­ју око тре­ћи­не укуп­ног бро­ја ми­ни­ста­ра у вла­ди. У тре­нут­ном са­зи­ву На­род­не скуп­шти­не Ре­пу­бли­ке Ср­би­је је 91 по­сла­ни­ца, што је ви­ше од 37 од­сто у од­но­су на уку­пан број по­сла­ни­ка. Те чи­ње­ни­це ука­зу­ју да број же­на у пар­ла­мен­ту ра­сте, али да и да­ље по­сто­ји по­тре­ба за до­дат­ним ра­дом на њи­хо­вом укљу­чи­ва­њу у нај­ви­ше по­ли­тич­ке и из­вр­шне функ­ци­је др­жа­ве.

Кад је реч о ме­сти­ма од­лу­чи­ва­ња у ло­кал­ним са­мо­у­пра­ва­ма си­ту­а­ци­ја је мно­го не­по­вољ­ни­ја, а по­сто­је ра­зни иза­зо­ви и пре­пре­ке ко­је тре­ба пре­ва­зи­ћи да би мо­гло да се го­во­ри о рав­но­прав­ном по­ли­тич­ком де­ло­ва­њу же­на. Иако њи­хов ути­цај у про­це­си­ма од­лу­чи­ва­ња у по­ли­ти­ци бе­ле­жи уз­ла­зну ли­ни­ју, још ни­је ни бли­зу про­пор­ци­о­на­лан њи­хо­вом бро­ју у дру­штву. Не­ка­да­шња бри­тан­ска пре­ми­јер­ка Мар­га­рет Та­чер, по­зна­та и као Че­лич­на Ле­ди, из­ја­ви­ла је да „у по­ли­ти­ци, ако хо­ћеш да се не­што ка­же, пи­тај му­шкар­ца, а ако хо­ћеш да се не­што ура­ди, пи­тај же­ну”. Мо­жда баш на ову из­ја­ву му­шкар­ци тре­ба да обра­те ве­ћу па­жњу и при­хва­те да су же­не њи­хо­ви рав­но­прав­ни парт­не­ри у по­ли­тич­ком про­це­су. Та­ко­ђе, и са­ме же­не тре­ба да по­ка­жу сна­гу и во­љу и ви­ше се укљу­чу­ју у те про­це­се.

Го­во­ре­ћи о то­ме ко­ли­ки је у Ср­би­ји ути­цај же­на у про­це­си­ма од­лу­чи­ва­ња, да ли оне мо­гу истин­ски да до­но­се бит­не од­лу­ке у том про­це­су, ми­ни­стар­ка Ма­цу­ра ука­зу­је да је по­след­њих го­ди­на на­ша зе­мља усме­ре­на ка то­ме да до­дат­но осна­жи же­не да уче­ству­ју у по­ли­тич­ким про­це­си­ма ис­ти­чу­ћи да се то ви­ди и у пар­ла­мен­ту и у са­зи­ву вла­де. Го­то­во 40 од­сто ти­ма ко­ји пред­во­ди Ми­лош Ву­че­вић чи­не же­не, у На­род­ној скуп­шти­ни да­нас се­ди 91 по­сла­ни­ца, док је у ло­кал­ним пар­ла­мен­ти­ма си­ту­а­ци­ја не­што не­по­вољ­ни­ја, јер же­не на ло­ка­лу че­шће од­у­ста­ју од уче­шћа у по­ли­тич­ком жи­во­ту, ка­же Ма­цу­ра.

„Сва­ка­ко је ја­сно да нео­п­ход­ни ми­ни­мум од 40 од­сто же­на на из­бор­ним ли­ста­ма ис­пу­ња­ва­ју сви ак­те­ри, али ни­је циљ да по­сто­ји пу­ко ис­пу­ња­ва­ње кво­та, већ да же­не и на­кон кан­ди­до­ва­ња оста­ну у по­ли­тич­ком жи­во­ту и у ње­му ак­тив­но уче­ству­ју”, на­гла­ша­ва на­ша саговoрница. За­сту­пље­ност же­на и на ло­кал­ном и на ре­пу­блич­ком ни­воу да­нас је сва­ка­ко мно­го бо­ља не­го ра­ни­је, а Ма­цу­ра ка­же да су се бро­је­ви у по­след­њих де­це­ни­ју, две на овом по­љу знат­но про­ме­ни­ли на­бо­ље. Од јед­но­ци­фре­них про­це­на­та сти­гли смо до ве­ћих дво­ци­фре­них. Пре­ма до­ступ­ним по­да­ци­ма, ви­ше од 35 од­сто же­на су од­бор­ни­це у скуп­шти­на­ма оп­шти­на, али је са­мо њих 14 од­сто на ру­ко­во­де­ћим по­зи­ци­ја­ма у ло­кал­ним са­мо­у­пра­ва­ма.

„Охра­бри­ва­ње и осна­жи­ва­ње же­на у ма­њим сре­ди­на­ма да узму уче­шће у кре­и­ра­њу ло­кал­них по­ли­ти­ка и до­но­ше­њу од­лу­ка је­сте је­дан од ци­ље­ва ка­би­не­та ко­ји во­дим, али и це­ле Вла­де Ре­пу­бли­ке Ср­би­је”, ка­же Ма­цу­ра.

Под­се­ћа да је Ср­би­ја по­сте­пе­но ускла­ђи­ва­ла сво­је про­пи­се с про­пи­си­ма ЕУ. Да­нас смо, ка­ко оце­њу­је, на ви­со­ком ни­воу уса­гла­ше­но­сти кад се и ако се по­ре­ди­мо с нај­ра­зви­је­ни­јим др­жа­ва­ма Евро­пе. „У по­след­ње две де­це­ни­је кон­стант­но бе­ле­жи­мо раст, али то сва­ка­ко не зна­чи да ће­мо се за­до­во­љи­ти. С љу­ди­ма из мог ка­би­не­та раз­го­ва­рам са же­на­ма ши­ром на­ше зе­мље и на раз­ли­чи­те на­чи­не их охра­бру­јем и под­сти­чем да ак­тив­ни­је уче­ству­ју у по­ли­тич­ком жи­во­ту и да не од­у­ста­ју”, по­ру­чу­је Ма­цу­ра. Са жа­ље­њем кон­ста­ту­је да је и дaље ве­ли­ки број же­на ко­је се, на­кон што се кан­ди­ду­ју и до­би­ју ман­дат да пред­ста­вља­ју гра­ђан­ке и гра­ђа­не, по­ву­ку с функ­ци­је и пре­пу­сте је дру­гом, нај­че­шће му­шком кан­ди­да­ту.

На пи­та­ње ко­је про­бле­ме и пре­пре­ке тре­ба от­кло­ни­ти да би се по­ве­ћа­ла моћ же­на у по­ли­ти­ци у Ср­би­ји, од­го­ва­ра да је „Ср­би­ја, као што је по­зна­то, не­што кон­зер­ва­тив­ни­је дру­штво и са­мим тим же­не на­и­ла­зе на број­не иза­зо­ве у оства­ри­ва­њу сво­јих ам­би­ци­ја – сте­ре­о­ти­пи, страх, ускла­ђи­ва­ње по­слов­ног, по­ли­тич­ког и при­ват­ног жи­во­та, на­си­ље (по­себ­но ди­ги­тал­но), ко­јем су же­не у ве­ћој ме­ри из­ло­же­не…” Она ка­же да је, иако се си­ту­а­ци­ја знат­но по­пра­ви­ла у по­след­њој де­це­ни­ји, про­цес ути­ца­ја же­на на дру­штве­но-по­ли­тич­ки кон­текст ду­го­тра­јан и да је пред на­ма још мно­го по­сла. „Пре све­га, до­бри про­цен­ти тре­ба да нас охра­бре и да­ју ве­тар у ле­ђа да на­ста­ви­мо с ак­тив­ни­јим укљу­чи­ва­њем же­на у по­ли­ти­ку. Да би се то де­си­ло, ми мо­ра­мо да про­ме­ни­мо на­чин раз­ми­шља­ња и да од­лу­ку о то­ме ка­ко ће из­гле­да­ти пред­из­бор­не ли­сте ускла­ди­мо са ствар­ним по­тре­ба­ма дру­штва, а не са­мо за­то што то та­ко пи­ше у за­ко­ну, од­но­сно да те­жи­мо ка то­ме да оба по­ла бу­ду јед­на­ко за­сту­пље­на, као и све ка­те­го­ри­је на­шег дру­штва (осо­бе с ин­ва­ли­ди­те­том, ста­ри­је осо­бе, мла­ди, пред­став­ни­ци дру­гих ма­њин­ских за­јед­ни­ца)”, на­во­ди Ма­цу­ра.

Ту, ка­ко ка­же, до­ла­зи­мо до оног мо­мен­та ка­да тре­ба да раз­ми­шља­мо у прав­цу про­спе­ри­те­та, а не ну­жно тра­ди­ци­је и исто­ри­је, јер је, не та­ко дав­но, про­це­нат же­на у по­ли­тич­ком жи­во­ту био јед­но­ци­френ, а њи­хов ути­цај био је ми­ни­ма­лан. Ис­та­кла је да, иако је да­нас си­ту­а­ци­ја знат­но бо­ља, и да­ље смо оп­те­ре­ће­ни сте­ре­о­ти­пи­ма, а ка­да тај про­блем пре­ва­зи­ђе­мо мо­ћи ће­мо и мно­го ви­ше не­го да­нас. Ства­ран ути­цај же­на у по­ли­ти­ци да­нас је зна­чај­ни­ји, али ни­је до­во­љан, оце­ни­ла је Ма­цу­ра.

„Труд ко­ји ула­же­мо у осна­жи­ва­ње же­на је ви­дљив, али док год бу­де ве­ли­ка раз­ли­ка у про­цен­ту же­на ко­је уче­ству­ју у по­ли­ти­ци и оних ко­је се на­ла­зе на по­зи­ци­ја­ма од­лу­чи­ва­ња, ми не­ће­мо мо­ћи да ка­же­мо да смо оства­ри­ли свој циљ”, по­ру­чи­ла је Ма­цу­ра и за­кљу­чи­ла да иде­мо ка ци­љу, све­сни да ће тај про­цес тра­ја­ти.

Ми­ни­стар­ка Та­тја­на Ма­цу­ра, на пи­та­ње где се на­ла­зи Ср­би­ја у од­но­су на европ­ске зе­мље по уче­шћу же­на у оба­вља­њу нај­ви­ших др­жав­них функ­ци­ја, у за­ко­но­дав­ној и из­вр­шној вла­сти и на дру­гим ва­жним по­зи­ци­ја­ма, од­го­ва­ра да би би­ла не­ис­кре­на кад би ре­кла да ни­је за­до­вољ­на оним што је ура­ђе­но у Ср­би­ји и оним што се ра­ди и да­ље кад је реч о име­но­ва­њу же­на на нај­зна­чај­ни­је др­жав­не функ­ци­је. Ср­би­ја је, сма­тра, сва­ка­ко у пред­но­сти у од­но­су на зе­мље у ре­ги­о­ну, укљу­чу­ју­ћи и мно­ге др­жа­ве чла­ни­це ЕУ.

„Има­ли смо пре­ми­јер­ку у по­след­ња три ман­да­та, пред­сед­ни­це на­шег на­ци­о­нал­ног пар­ла­мен­та у ви­ше ман­да­та би­ле су же­не, и да­нас је же­на на че­лу на­ци­о­нал­ног пар­ла­мен­та, има­мо и гу­вер­нер­ку На­род­не бан­ке, пред­сед­ни­цу Устав­ног су­да и пред­сед­ни­цу Вр­хов­ног су­да”, на­во­ди Ма­цу­ра.

До­да­ла је да Ре­пу­бли­ка Ср­би­ја об­ја­вљу­је и Ин­декс род­не рав­но­прав­но­сти и да је у 2021. го­ди­ни из­но­сио 58 про­цент­них по­е­на, док је за ЕУ за 2022. го­ди­ну из­но­сио 68,6 по­е­на. „Број же­на у пар­ла­мен­ту, број же­на у вла­ди та­ко­ђе је из­над про­се­ка”, ис­ти­че Ма­цу­ра. Пре­ма ње­ним ре­чи­ма, нај­ве­ћи на­пре­дак по­стиг­нут је у де­лу ко­ји се од­но­си на по­ли­тич­ко осна­жи­ва­ње же­на, уво­ђе­њем оба­ве­зних кво­та за уче­шће ма­ње за­сту­пље­ног по­ла, на свим ни­во­и­ма скуп­шти­на. Ве­ћи­на за­по­сле­них у пра­во­су­ђу и др­жав­ној упра­ви су же­не, на­во­ди ми­ни­стар­ка.

Припремила А.Ђ.