29.04.2025 Скопље
Светска војна потрошња достигла је 2,72 милијарде долара у 2024. години, што представља повећање од 9,4 одсто у односу на 2023. и највећи годишњи раст још од краја Хладног рата, наводи се у извештају који је у објавио водећи институт за проучавање сукоба.
Повећане геополитичке тензије довеле су до раста војних издатака у свим дјеловима свијета, при чему су посебно брзо расли трошкови у Европи и на Блиском истоку, показују подаци Стокхолмског међународног института за истраживање мира (СИПРИ).
Више од 100 земаља широм свијета повећало је војне издатке у 2024. години“, наводи СИПРИ.
Како владе све више дају приоритет војној безбједности, често на рачун других буџетских области, економске и друштвене последице тих одлука могле би имати значајан утицај на друштво током наредних година, упозорава се у извештају.
Рат у Украјини и сумње у преданост Сједињених Америчких Држава НАТО савезу довели су до раста војних издатака у Европи, укључујући и Русију, за 17 одсто, чиме су европски војни издаци премашили ниво забележен на крају Хладног рата.
Руски војни издаци достигли су процијењених 149 милијарди долара у 2024. години, што је повећање од 38 одсто у односу на 2023. и двоструко више него 2015. године. То је чинило 7,1 одсто БДП-а Русије и 19 одсто укупних државних расхода.
Укупни војни издаци Украјине су порасли за 2,9 одсто и достигли 64,7 милијарди долара, што износи 43 одсто руских издатака.
Са 34 одсто БДП-а издвојеног за војску, Украјина је имала највеће војно оптерећење међу свим земљама у 2024. години.
„Украјина тренутно све своје пореске приходе усмјерава на војску. У тако ограниченом фискалном оквиру, биће изазовно за Украјину да настави са даљим повећањем војних издатака“, наводи СИПРИ.
Војни издаци САД су порасли за 5,7 одсто, достигавши 997 милијарди долара, што је чинило 66 одсто укупних издатака НАТО-а и 37 одсто светских војних издатака у 2024. години.
Припремила А.Ђ.
