26.01.2026 Скопље
Скоро четвртина лекара опште праксе у Великој Британији сусрела се са гојазном децом узраста четири године или млађом, показује истраживање спроведено међу британским породичним лекарима.
Истраживање је показало и да је готово половина лекара опште праксе, 49 одсто, имала пацијенте узраста до седам година који су гојазни, укључујући и неколико беба млађих од годину дана.
Међутим, четири од пет породичних лекара наводе да им је тешко да са децом или њиховим родитељима разговарају о гојазности, из страха да би такви разговори могли да изазову узнемиреност, љутњу или осећај срама.
Доктор Џон Холден, главни медицински саветник здравствене организације МДДУС, која је спровела истраживање, изјавио је да су ови налази алармантна потврда растуће кризе гојазности деце широм земље и врло реалних потешкоћа које она ствара у свакодневним консултацијама лекара опште праксе.
У анкети је учествовало 540 породичних лекара, који су одговарали на питања о свом искуству у лечењу гојазности, наглом порасту употребе лекова за мршављење и последицама широко распрострањене опасне прекомерне телесне тежине по британску Националну здравствену службу (НХС).
Скоро један од четири испитаника, 23 одсто, рекао је да је имао пацијенте узраста до четири године код којих је гојазност представљала клинички проблем.
Међу лекарима, 81 одсто наводи да се сусретало са гојазношћу код деце узраста од првих 12 месеци живота до 11 година.
Четири од пет лекара, 80 одсто, кажу да им је разговор са родитељима гојазног детета млађег од 16 година о телесној тежини и здрављу донекле или веома тежак, док само 10 одсто сматра да је такав разговор лак.
Скоро две трећине испитаних, 65 одсто, наводи да им је тешко да о томе разговарају са самим младим особама које су гојазне, док свега 20 одсто каже да им то не представља проблем.
Разговор о телесној тежини детета са родитељима је тежак јер родитељи могу да постану узнемирени (72 одсто), љути (47 одсто), да поднесу притужбу (24 одсто) или јер такав разговор може да изазове осећај срама и стигматизације (74 одсто).
Сличне бојазни постоје и када је реч о разговору са децом, укључујући страх да би то могло да доведе до поремећаја у исхрани.
Сложени узроци гојазности, међу којима су сиромаштво, недостатак приступа нутритивно квалитетној храни и ограничене могућности деце да буду физички активна, значе да лекари тим разговорима приступају „са пажњом и емпатијом према породицама које су под великим притиском“, рекао је Холден.
Припремила А.Ђ.
