20.01.2026 Скопље
Израелски премијер Бенјамин Нетанјаху добио је позив да се придружи Одбору за мир америчког председника Доналда Трампа, што би Израелу омогућило место у овом надзорном, али углавном симболичном телу предвиђеном да надгледа послератни развој Газе, саопштила је његова канцеларија.
Нетанјахуова канцеларија потврдила је за Тајмс оф Израел да су он или његов представник по избору позвани у одбор.
Ако прихвати, Израел ће се придружити великом броју земаља које су потврдиле да су примиле позив. Међу њима су државе из Европе, Азије, Аустралије, Америке и са Блиског истока, укључујући и савезнике и противнике Израела.
Најмање једна земља, Француска, наговестила је да намерава да одбије Трампов позив.
И председник Русије Владимир Путин, као и лидери Белорусије и Казахстана, оба блиска савезника Москве, потврдили су да су добили позив.
„Председник Путин је, такође, добио позив да се придружи Одбору за мир”, рекао је портпарол Кремља Дмитриј Песков новинарима, додајући да Русија настоји да „разјасни све нијансе” понуде са Вашингтоном, без навођења да ли је председник Русије одлучио да прихвати позив.
Одбор за мир, који ће деловати као надзорно тело за Газу и којим ће председавати Трамп, углавном ће бити састављен од шефова држава широм света.
Трамп је позвао 60 земаља да се придруже Одбору, а стално чланство биће доступно онима који плате милијарду долара.
Укључивање Израела доприноси сложеном мозаику позваних, наводи Тајмс оф Израел. Међу њима су традиционални савезници САД из Европе, као и државе које нису савезнице Израела, попут Турске, која је примила неке од лидера Хамаса.
Позване су и Индија и Пакистан.
Повеља Одбора не помиње Газу, што сугерише да Трамп можда жели да тело разматра и друге сукобе. Ипак, резолуција Савета безбедности УН, која се односи на Одбор и која је усвојена прошлог месеца, ограничава мандат на Појас Газе и важи до краја 2027. године.
САД планирају да одрже први састанак Одбора на маргинама Светског економског форума у Давосу, у Швајцарској, у среду, рекли су званичници.
Унутар Појаса Газе, Одбор ће деловати као кровно тело за неколико других управљачких структура.
Турски представник, као и представник Катара, седеће у извршном одбору за Газу, који ће директније надгледати послератно управљање Газом. Укључивање обе земље наишло је на оштар отпор Јерусалима, а Нетанјахуова канцеларија саопштила је у суботу да састав тела „није координисан са Израелом и противречи његовој политици”.
„Ово је наш пројекат, не његов. Ако жели да се бавимо Газом, то мора бити на наш начин”, рекао је неименовани високи амерички званичник за Аксиос након Нетанјахуове изјаве.
У светлу тог неспоразума, Нетанјаху је у недељу ујутру сазвао више састанака са безбедносним кабинетом, целом владом и председницима коалиционих партија.
Позив Русији за Одбор за мир уследио је након што је Путин раније похвалио Трампове напоре да реши сукобе.
„Он заиста чини много да реши ове сложене кризе, које трају годинама, па чак и деценијама”, рекао је Путин у октобру.
Казахстански председник Касим-Жомарт Токајев придружиће се Одбору након што је прихватио позив, саопштио је јуче његов портпарол, наводећи да Казахстан жели да допринесе стабилном миру на Блиском истоку.
Казахстан је успоставио дипломатске односе са Израелом 1992. године, убрзо након осамостаљења од Совјетског Савеза, а прошле године се симболично придружио Абрахамским споразумима.
Белоруски председник Александар Лукашенко такође је позван, саопштило је јуче Министарство спољних послова Белорусије. Он је „поздравио” позив, рекао је портпарол министарства Руслан Варанков.
Поједине друге европске земље такође су позване, укључујући Мађарску, која је у недељу јавно саопштила да је прихватила позив.
„Са председником Доналдом Трампом долази мир. Још једно писмо је стигло. Напори Мађарске за мир се препознају. Наравно да смо прихватили овај частан позив”, написао је мађарски премијер Виктор Орбан на платформи Икс.
И Велика Британија и Немачка су данас потврдиле да су примиле позив.
Британски премијер Кир Стармер изјавио је да је Велика Британија изразила спремност да игра улогу у другој фази примирја у Гази, када је упитан о Одбору за мир.
Немачка је захвалила Трампу на позиву и навела да ће размотрити како може да допринесе циљу трајног решења сукоба у Гази, рекао је портпарол владе у Берлину.
Насупрот томе, Француска „не намерава да повољно одговори” на позив због забринутости око могућег подривања УН, рекао је извор близак француском председнику Емануелу Макрону.
Повеља Одбора „превазилази оквир саме Газе”, навео је извор, додајући да „поставља озбиљна питања, посебно у вези са поштовањем принципа и структуре УН, који ни под којим условима не могу бити доведени у питање”.
Док канадски премијер Марк Карни намерава да прихвати позив, из његовог кабинета су рекли да Канада неће платити милијарду долара за стално место у Одбору.
У недељу је портпарол генералног секретара УН Антонија Гутереша рекао да „верује да су државе чланице слободне да се удружују у различите групе”. „Уједињене нације ће наставити са својим радом”, закључио је.
Припремила А.Ђ.
