20.05.2025 Скопље
Како ће изгледати нови мултиполарни свет, или боље речено, како он изгледа? Одговор је – већ функционише, видимо то, пред нама се отвара нови светски пакет, а Македонија је фигура на тој великој шаховској табли која се зове геополитика. Мала бројка, али важна! Ако желимо само један доказ за ово, то је свакако најављени споразум о стратешком партнерству са Уједињеним Краљевством. Има још тога да се наброји: то су односи на новом колосеку са Америком, које би требало да препознамо и по активностима Криса Павловског, македонског Американца, који је главни играч у пословном свету вредан милијарде, и наравно његова све популарнија и значајнија „Тутања“, која отвара важне политичке канале комуникације и сарадње са администрацијом Доналда Трампа. То је начин да се постане видљив у мултиполарном свету када сви покушавају на разне начине да се боље позиционирају. Ако овде тражимо кључну реч, то мора бити суверенитет као једна од кључних покретачких снага мултиполаризма. И суверенитет би требало да буде основа која мора бити укључена у споразум са Лондоном. База која није присутна, на пример, у Преспанском споразуму или у споразуму са Бугарском.
А ако имамо Декларацију о стратешком партнерству са САД од 2008. године, оквир надограђен стратешким дијалогом, ускоро бисмо требали имати нешто слично, али према најављеном оквиру и много шире, стратешко партнерство са Уједињеним Краљевством. Такође имамо стратешко партнерство са Турском, што је потврда да је дипломатија добро функционисала, иако још увек постоји много могућности да се наша земља пробије на светској мапи, посебно на тржиштима која ће нам донети напредак.
Популарно речено – овог пута „Британци нису падобранима упали у Македонију, па су одлучили да склопе стратешко партнерство са нама“. Историја показује да су њихова интересовања у нашем региону детектована давно, посебно од 19. века до данас. Постоји много историјског материјала о њиховим активностима, пословима, војним активностима (о чему сведоче гробови британских војника, које македонска држава одржава), њихова застава је подигнута на Првом заседању АСНОМ-а. Лондон је имао свог војног представника у Министарству одбране током сукоба 2001. године. Има још много тога да се напише, али сада смо закорачили у 21. век и налазимо се у времену глобалних процеса.
Посебно је важно да се ово британско-македонско зближавање дешава након изласка Велике Британије из ЕУ (Брегзит) и када се Лондон припрема за нове односе са Унијом након што је успоставио заједничке односе, посебно трговинске, у договору са Трамповом администрацијом. У овом процесу успостављања нових односа, не заборавимо да велике ајкуле не чекају, већ су проактивне и сви су им важни. Лондон такође има Балкан на свом дипломатском радару, а то је демонстрирано на самиту Европске политичке заједнице у Тирани, где су се састали премијери две земље, Кир Стармер и Христијан Мицкоски. Готово истовремено, у Скопље је стигла и Карен Пирс, специјална представница Лондона за Западни Балкан. Да ли се нешто кува на брзину? Све су то кораци у оквиру ресетовања односа, за шта ћемо имати много јаснију слику до краја године, када ће се у Лондону одржати самит лидера са Западног Балкана заједно са онима из ЕУ, назван Берлински процес.
Хајде да користимо исту реторику за себе – да, ни Македонци нису падобранима искочили у Велику Британију. Дипломатски извори нас обавештавају да су македонски конзервативци дуго времена, а то је и период када су Британци били у ЕУ, створили одличне канале комуникације са својим британским колегама, проналазећи и успостављајући тачке сарадње. Да потврдимо – у политици, посебно у високој политици, ништа није случајно! Већ дуже време се ради на прецизирању инфраструктурних пројеката, које у македонским условима можемо назвати мегапројектима, као што је брза железница од Ђевђелије до Табановца, и десетине других капиталних пројеката који су планирани да буду, на пример изградња или реновирање болничких објеката.
Заменик премијера и министар саобраћаја Александар Николоски је у прошлости посећивао Лондон, потврђују дипломате, па не чуди што је управо он пре прошлогодишњих избора најавио огромна улагања за железницу, али је потом јасно изјавио да то неће бити кинески новац, али није открио земљу порекла. Сада је јасно да ће, ако све буде у реду са споразумом, који још увек треба да се ратификује, брза железница бити финансирана фунтама, а не јуанима или доларима. Можемо ли закључити да је кинески Пут свиле, односно железница, као део пројекта „Појас и пут“, стављен по страни? Вероватно да. Шта то значи? Овде улазимо на непознату територију из разлога које нисмо видели и нисмо прочитали споразум са Британцима. Анализирамо на основу онога што кажу званични представници, али морамо имати на уму да сваки споразум може да садржи неку незгодну клаузулу. Тренутно нема разлога да се траже проблематичне тачке, али свакако поздрављамо намеру да се успостави стратешко партнерство са земљом која је економски, политички и војно моћна.
– Споразум о стратешком партнерству са Уједињеним Краљевством отвориће могућност за преко 70 одсто домаћих компанија да учествују у реализацији инфраструктурних пројеката. Само поређења ради, сада нема више од 49 одсто учешћа, а на неким пројектима наше компаније раде само до 10 одсто. Овим очекујем да македонска грађевинска индустрија поново постане конкурентна – нагласио је вицепремијер и министар саобраћаја Александар Николоски.
Он је најавио да ће се у наредном периоду водити разговори са привредним коморама и бити позване све домаће компаније да се мобилишу у изградњи државе.
– Моја очекивања су да ће након једног или два инвестициона циклуса, који обично трају пет година, односно након пет до десет година, македонско грађевинарство поново бити међународно конкурентно и уместо страних компанија које долазе да раде у Македонију, видећемо македонске компаније које одлазе да раде у иностранство – нагласио је вицепремијер Николоски.
Ако ови пројекти буду успешни, то би могло отворити врата македонским грађевинарима да раде на пројектима обнове у Украјини, на пример, али и у другим земљама. У грађевинској индустрији имамо добре препоруке из прошлости, које је, нажалост, претходна влада скоро све ставила или у стечај или у очајну ситуацију.
Припремила А.Ђ.
