29.05.2025 Скопље
Поновно наоружавање НАТО могло би да повећа емисије штетних гасова за 200 милиона тона годишње, а глобално гомилање трупа представља егзистенцијалну претњу климатским циљевима, показала је нова студија Опсерваторије за конфликте и животну средину.
У свету се тренутно води највећи број сукова од Другог светског рата, што је повећало трошкове земаља и у 2023. Ти трошкови износили су рекордних 2,46 билиона долара.
Критичари тврде да за сваки долар уложен у нову опрему, постоји не само одговарајући трошак угљеника, већ и опортунитетни трошак потенцијалних климатских акција.
“Постоји стварна забринутост због начина на који дајемо приоритет краткорочној безбедности и жртвујемо дугорочну безбедност“, рекла је Ели Кини, истраживачица у Опсерваторији за конфликте и животну средину и коауторка студије.
Она је рекла да ће повећана улагања у глобалну безбедност, што уједно повећава и емисије, додатно погоршати и климатску кризу у будућности.
Истраживач Ленард де Клерк из Иницијативе за обрачун рата са ефектом стаклене баште, коаутор студије, рекао је да војске највише загађују оружјем од челика и алуминијума, као фосилним горивима, укључујући дизел и керозин.
Гардијан наводи да ће то такође довести само до даљег насиља, а да су климатске промене већ окидачи сукоба, укључујући оног у Судану, док на Арктику, повлачење морског леда доводи до тензија око тога ко би требало да контролише новодоступну нафту, гас и кључне минералне ресурсе.
Не постоји велики број војски које су транспарентне у погледу обима употребе фосилних горива, али истраживачи су проценили да су војске колективно већ одговорне за 5,5 одсто глобалних емисија гасова стаклене баште.
Очекује се да ће тај број порасти због ескалације тензија у неколико светских региона, као и због захтева САД, највећег светског војног потрошача, НАТО савезницима да уложе више у одбрану.
Према Глобалном индексу мира, милитаризација се повећала у 108 земаља у 2023. години, а 92 су укључене у оружане сукобе, док постоји ризик и од ескалације тензија између Кине и САД око Тајвана.
У Европи је повећање улагања у одбрану посебно приметно, а између 2021. и 2024. године, потрошња земаља ЕУ на оружје порасла је за више од 30 одсто, према подацима Међународног института за стратешке студије.
У анализи за Канцеларију УН за питања разоружања, откривено је да би повећање емисија само од ремилитаризације НАТО вероватно било еквивалентно додавању трошкова земље велике и многољудне попут Пакистана преосталом светском угљеничном буџету.
Припремила А.Ђ.
