26.11.2024 Скопље
Лијечење канцера је увијек горућа тема у научним и медицинским круговима. Сада је објављено занимљиво истраживање које баца светло на сложене интеракције између имунолошког система и ћелија рака. Истраживачи су открили да тешка инфекција ковидом узрокује да тијело производи посебну врсту моноцита са јединственим својствима борбе против рака. Ови „индуковани“ моноцити су посебно обучени да циљају вирус, али такође задржавају способност да се боре против ћелија рака.
Студија се фокусирала на врсту бијелих крвних зрнаца називаних моноцита. Ове имунолошке ћелије играју кључну улогу у одбрани тела од инфекција и других претњи. Међутим, код пацијената са раком, моноцити понекад могу да „отму“ туморске ћелије и трансформишу у ћелије које штите тумор од имунолошког система.
Анкит Барат, један од научника укључених у овај рад Универзитета Нортвестерн у Чикагу, објаснио је овај однос користећи аналогију браве и кључа:
„Ако је моноцит био брава, а ковид РНА кључ, онда је ковид РНА савршен одоговор који се уклапа“.
Да би тестирао своју теорију, истраживачки тим је спровео експерименте на мишевима са различитим врстама узнапредовалог рака, укључујући меланом, рак плућа, дојке и дебелог црева. Дали су мишевима лек који је опонашао имунолошки одговор на тешку инфекцију ковида, изазивајући производњу ових специјалних моноцита. Резултати су били изванредни. Тумори код мишева су се смањили код сва четири проучавана типа рака. За разлику од обичних моноцита, које тумори могу претворити у заштитне ћелије, ови индуковани моноцити су задржали својства борбе против рака. Били су у стању да мигрирају на места тумора – што већина имуних ћелија не може да постигне – и онда су активирале природне ћелије убице што је довело до смањења тумора. Како су навели истраживачи, овај механизам је посебно узбудљив јер нуди нови приступ борби против рака који се не ослања на Т ћелије, које су у фокусу многих тренутних имунотерапијских третмана. Иако је имунотерапија обећавала, она делује само у око 20 до 40 одсто случајева, често не успије када тело не може да произведе довољно функционалних Т ћелија.
Иако је мало вероватно да ће ковид вакцине покренути овај механизам код људи пошто не користе пуну РНК секвенцу као вирус, ово истраживање отвара могућности за развој нових лекова и вакцина које би могле да стимулишу производњу ових моноцита који се боре против рака.
Импликације ове студије шире се изван оквира посматрања ковида и рака.
„Показује како наш имунолошки систем може бити изазван једном врстом претње да постане ефикаснији против других. Овај концепт, познат као ‘маскирани имунитет’, узбудљиво је истраживање области које би могло довести до нових приступа за лечење болести широког спектра. Међутим, поново је кључно нагласити да то не значи да људи треба да виде ковид инфекцију као начин борбе против рака Тешки облик болести може бити опасан по живот и имати многе озбиљне дугорочне здравствене последице увиде који би могли довести до развоја сигурнијих, циљанијих третмана у будућности“, рекао је Јустин Стебинг, професор биомедицинских наука на Универзитету Англиа Рускин.
Припремила А.Ђ.
