11.09.2024 Скопље
Два телескопа су открила најближи пар супермасивних црних рупа до сада. Овај пар, удаљен само око 300 светлосних година, посматран је у различитим таласним дужинама светлости помоћу Чандра Кс-раи опсерваторије НАСА-е и Хабл свемирског телескопа.
Иако су црне рупе невидљиве у мрачном свемиру, ове двије сјајне жарком свјетлости јер се гас и прашина које „прождиру“ убрзавају и загријавају до високе температуре. Ови небески објекти, који круже један око другог, познати су као активна галактичка језгра.
Активна галактичка језгра су супермасивне црне рупе које испуштају сјајне млазове материјала и снажне ветрове који могу обликовати исте галаксије у којима се налазе.
Овај пар црних рупа је најближи пар који је откривен помоћу видљиве и Кс-зраке светлости. Док су други парови црних рупа раније посматрани обично су били много удаљенији. Астрономи су открили ове црне рупе које плешу једна око друге у центру пара сударајућих галаксија названих МЦГ-03-34-64, удаљених од нас 800 милиона светлосних година.
Астрономи су случајно открили црне рупе када су Хаблова посматрања открила три шиљка светлости унутар сјајног гаса једне галаксије. Они су своје откриће објавили у понедељак у часопису „Тхе Астропхисицал Јоурнал“.
„Нисмо очекивали да ћемо видети нешто овако“, рекла је главна ауторка студије Ана Триндаде Фалкао, постдокторски истраживач у Центру за астрофизику Харвард и Смитсониан у Кембриџу, Масачусетс, у саопштењу.
Тим је био заинтригиран када је Хабл открио три оптичка дифракциона шиљка у концентрисаном региону галаксије МЦГ-03-34-64. Дифракциони шиљци се појављују када се светлост из малог космичког региона савије око огледала унутар телескопа.
Хаблова посматрања су обављена у оптичкој светлости, која је видљива људском оку, али астрономи нису били сигурни шта виде. Тим је поново прегледао галактички регион користећи Чандра Кс-зраке.
Када су научници посматрали галаксију користећи Чандру, успели су да прецизно одреде два снажна извора Кс-зрака која су одговарала оптичким изворима светлости које је уочио Хабл, рекла је Фалкао.
Тим је, такође, консултовао архивске податке о посматрању радио таласа.
„Када видите јаку светлост у оптичким, Кс-зрацима и радио таласима, много ствари може бити искључено, што доводи до закључка да се ово може објаснити само као да су у питању блиске црне рупе. Када спојите све делове слагалице, добијате слику пара активних галактичких језгара“, рекла је Фалкао.
У међувремену, трећи дифракциони шиљак који је уочио Хабл има непознато поријекло, и тиме је потребно више података да би схватили шта би то могло бити. Извор светлости би могао да потиче од гаса који је настао енергетским испуштањем материјала из једне од црних рупа.
„Не бисмо могли да видимо све ове детаље без Хаблове невероватне резолуције“, рекла је Фалкао.
Астрономи су посматрали парове црних рупа који су ближи један другом од овог пара користећи радио телескоп, али ти парови нису посматрани у другим таласним дужинама светлости.
Обје супермасивне црне рупе некада су биле центри својих галаксија, али је спајање галаксије довело до два објекта много ближе. На крају, њихов блиски спирални плес резултираће спајањем за око 100 милиона година, према НАСА-и, узрокујући снажно ослобађање гравитационих таласа.
Такви гравитациони таласи, настали сударом супермасивних црних рупа, могли би бити откривени у будућности помоћу ЛИСА-е, мисије Европске свемирске агенције за ласерски интерферометар у свемиру, за коју се очекује да ће бити лансирана средином 2030-их.
Припремила А.Ђ.
