20.06.2024 Скопље
Јачање партија деснице у западној Европи наговештава још сложенији пут Анкаре до Брисела, истиче се у реаговањима у Турској после избора посланика Европског парламента.
Најновији политички развој би могао да успори приближавање Анкаре и Европске уније, односно најављене реформе царинске уније између ЕУ и Турске, као и обећану визну либерализацију за турске држављане. У исто време у влади се, очигледно не случајно, најављује одлучније окретање ка земљама чланицама БРИКС-а.
Десничарске партије у западној Европи нису оствариле, како се најављивало, убедљиву победу и политички земљотрес, али су ојачале своје позиције поготово у две водеће земље уније – Француској и Немачкој – које су и пре избора имале резервисан став према пуноправном чланству Турске у ЕУ. У Анкари су се надали да ће после давања „зеленог светла” за проширење НАТО-а, то јест за пријем Финске и Шведске у алијансу, Брисел подићи рампу на посустале приступне преговоре, али то је засад изостало.
Турска је постала кандидат за улазак у унију крајем прошлог века, док је приступне преговоре отворила крајем 2005. године, истовремено када и Хрватска. Али Анкара је и даље на самом почетку пошто су преговори већ годинама „на леду”, јер Турска још није извршила неопходне демократске реформе у складу са европским стандардима, тврде у Бриселу. Преговори су прекинути после масовних прогона присталица имама Фетулаха Гулена који су, како тврде у влади, 2016. године покушали да изведу државни удар у Турској. У Анкари оптужују земље ЕУ да пружају уточиште тим терористима који су побегли из земље пошто нису успели да оборе демократски изабрану владу.
У таквој ситуацији Турска се у последње време окреће на исток ка Шангајској организацији за сарадњу (СЦО), као и ка БРИКС-у. Министар спољних послова Хакан Фидан је недавно изјавио да је његова земља заинтересована за сарадњу са БРИКС-ом, који окупља најмногољудније земље на планети.
„То би за Турску била добра опција поготово када је реч о економској сарадњи пошто те земље – Бразил, Русија, Индија, Кина, Јужноафричка Република и друге – имају огромне привредне потенцијале”, изјавио је он.
Ми поздрављамо интересовање Турске да постане чланица БРИКС-а, истичу у Москви. То питање ће се наћи на дневном реду предстојећег сусрета председника Владимира Путина и Реџепа Тајипа Ердогана у оквиру самита лидера земаља чланица Шангајске организације за сарадњу почетком јула у Астани у Казахстану коме ће, како се најављује, присуствовати и лидер Турске.
Следећи самит земаља БРИКС-а одржава се у октобру у Казању. Према још непотврђеним сазнањима новинара на дневном реду тог скупа могао би да се нађе и захтев Анкаре да постане члан те организације која сада окупља девет земаља Европе, Азије, Африке и Латинске Америке.
Припремила А.Ђ.
