08.04.2024 Скопље
Турци, који су прогласили сопствену државу на северу Кипра, енергично се припремају да обележе педесету годишњицу војне интервенције Анкаре на острву. Они више не желе да преговарају са Грцима за поновно уједињење острва, иако их на то обавезују резолуције Уједињених нација.
„Нема више наде за поновно уједињење острва: можемо само да разговарамо о статусу две одвојене и независне државе – турске и грчке. Ово је наша нова политика после неколико година неуспешних преговора за уједињење Кипра“, рекао је председник Турске Републике Северног Кипра Ерсин Татар. Он је ову изјаву дао поводом припрема за прославу педесете годишњице војне интервенције Анкаре и поделе тог медитеранског острва.
Подсетимо, Анкара је 20. јула 1974. војно интервенисала да заштити своју браћу на северу острва после пуча у Никозији и свргавања архиепископа Макарија, који је наводно организовала тадашња војна хунта у Атини. Турци су тада заузели више од трећине острва, где и данас имају тридесетак хиљада војника. У међувремену, кипарски Турци су прогласили своју државу (1983. године), коју је до сада признавала само влада у Анкари.
Република Кипар је чланица Уједињених нација и других међународних организација. Почетком овог века примљена је у Европску унију, док је турска квази држава остала изолована и једва саставља крај с крајем захваљујући помоћи Анкаре, која, солидарно са Турцима на острву, нема дипломатске односе. са владом у Никозији. То је једна од препрека на европском путу Турске, јер нема односе са сталном чланицом ЕУ – Републиком Кипар. Међутим, Турци не одустају од критика које често стижу из Уједињених нација и ЕУ.
Нови сукоб између Грка и Турака уследио је након открића великих налазишта нафте и гаса у источном Медитерану. У Анкари тврде да би непризната турска држава на северу острва требало да учествује у расподели тог природног богатства, али у Никозији то оспоравају док се Кипар не уједини.
На северу острва признају да се суочавају са многим економским проблемима због изолације, али кажу да немају алтернативу. Захваљујући Анкари, тврди Татар, успели су да прошире сарадњу са многим земљама, иако их званично не признају као државу.
Преговори о поновном уједињењу Кипра и враћању грчке имовине који се годинама воде под окриљем Уједињених нација зашли су у ћорсокак јер Турци сада бојкотују ту идеју.
Последњи пут делегације две земље састале су се 2017. године у Швајцарској. Грчка страна наставља да се залаже за спровођење резолуција Уједињених нација за стварање заједничке савезне државе две равноправне заједнице које живе на острву – грчке и турске.
То подразумева враћање окупиране грчке имовине као и расветљавање судбине више од хиљаду људи који су нетрагом нестали током турске војне интервенције пре педесет година. У Никозији, многи колонисти који су се од тада преселили на Кипар такође настоје да се врате у Анадолију. Незванично се помиње цифра од неколико десетина хиљада.
„Нико не може натерати кипарске Турке да потрате још педесет година у бесплодним преговорима“, каже турски председник Реџеп Тајип Ердоган.
Најновија дешавања ситуације на Кипру потврђују да такозвани замрзнути конфликти не доносе решења, већ само неограничено одлажу проналажење излаза. То потврђују и случај Кипра и спор Кине и Тајвана, подела Кореје, ситуација на Косову… Поготово што је светска организација очигледно немоћна да спроведе сопствене резолуције које је донела за решавање ових спорних питања.
Припремила А.Ђ.
