УБОД ОСЕ, ПЧЕЛЕ И СТРШЉЕНА МОЖЕ БИТИ И ФАТАЛАН

Estimated read time 0 min read

08.07.2026 Скопље

Се­дам­де­се­тјед­но­го­ди­шњи му­шка­рац пре­ми­нуо је пре не­ко­ли­ко да­на на пла­цу у Рип­њу ка­да га је на­пао рој оса. У тре­нут­ку ка­да се то до­го­ди­ло му­шка­рац ни­је био сам, већ је с њим био и ње­гов при­ја­тељ ко­ји је, ка­ко су пре­не­ли ме­ди­ји, ре­а­го­вао бр­зо. Оба­ве­ште­на је и Хит­на по­моћ, али су ле­ка­ри мо­гли са­мо да кон­ста­ту­ју смрт чо­ве­ка. Да ли је био алер­ги­чан на убод осе ни­је по­зна­то, али су из­гле­да број­ни убо­ди до­ве­ли до фа­тал­ног ис­хо­да.

Убод пче­ле, осе, стр­шље­на, иако че­сто бо­лан, углав­ном ни­је опа­сан по жи­вот чо­ве­ка, али се у од­ре­ђе­ним си­ту­а­ци­ја­ма и ова­ко не­што мо­же до­го­ди­ти. Због то­га је ва­жно пред­у­зе­ти не­ке ко­ра­ке да се ова­ко не­што не би по­но­ви­ло.

– Ако се иде у при­ро­ду, по­себ­но на ме­ста ко­ја ни­су уре­ђе­на, где је ве­ћа тра­ва, где по­сто­ји до­ста ра­сти­ња, по­жељ­но је обу­ћи све­тлу оде­ћу, за­шти­ти­ти но­ге, од­но­сно не хо­да­ти бос да нас не­ки од ин­се­ка­та не би убо за сто­па­ла, не ко­ри­сти­ти ја­ке, по­себ­но цвет­не ми­ри­се, не је­сти на тим ме­сти­ма или пи­ти слат­ка пи­ћа да на тај на­чин не би­смо про­во­ци­ра­ли ин­сек­те. Али оно што је оба­ве­зно – ко­ри­сти­ти ре­пе­лен­те – об­ја­шња­ва др Алек­сан­дра Ву­ков, пул­мо­лог и алер­го­лог.

По­не­кад на ме­сту убо­да пче­ле оста­не жа­о­ка. Њу би тре­ба­ло што пре из­ва­ди­ти бла­гим стру­га­њем ту­пом стра­ном но­жа или нок­том да се отров до­дат­но не би ши­рио.

Код стр­шље­на не оста­је жа­о­ка, али они при­ли­ком убо­да ис­пу­шта­ју спе­ци­фи­чан ми­рис – фе­ро­мон, ко­ји је у ства­ри њи­хов по­зив упо­моћ. По­сле ши­ре­ња фе­ро­мо­на стр­шље­ни ко­ји се на­ла­зе у бли­зи­ни вр­ло бр­зо до­ле­те на ме­сто где је не­ки од њих угро­жен па и о то­ме тре­ба во­ди­ти ра­чу­на и што пре се уда­љи­ти са ме­ста где се убод до­го­дио.

Пче­ла и стр­шљен, по­себ­но жен­ка, као и осе, углав­ном, на­па­да­ју са­мо ка­да се осе­те угро­же­ним.

– На ме­сто убо­да тре­ба ста­ви­ти хла­дан облог, по­пи­ти ан­ти­хи­ста­ми­ник или то ме­сто на­ма­за­ти кре­ма­ма пред­ви­ђе­ним за то. У слу­ча­ју да поч­не од­ре­ђе­на алер­гиј­ска ре­ак­ци­ја, по­пут на­глог и пре­те­ра­ног зно­је­ња, ко­прив­ња­че, вр­то­гла­ви­це, по­вра­ћа­ња, те­шко­ћа при­ли­ком ди­са­ња, лу­па­ња ср­ца, оба­ве­зно по­зва­ти Хит­ну по­моћ. У слу­ча­ју да се убод до­го­ди у усти­ма, по­треб­но је си­са­ти лед да спад­не оток, да не би до до­ла­ска ле­ка­ра до­шло до ме­ха­нич­ког за­тва­ра­ња ди­сај­них пу­те­ва. Па­ци­јент би тре­ба­ло да ле­жи на бо­ку да је­зик не би упао у ду­шник и да не би до­шло гу­ше­ња. Зна­чи, ја­ко је ва­жно што пре ре­а­го­ва­ти и по­зва­ти ле­кар­ску по­моћ. По­треб­но је да осо­бе ко­је зна­ју да су алер­гич­не на убод оса, пче­ла, стр­шље­но­ва или има­ју не­ке алер­гиј­ске ре­ак­ци­је са со­бом но­се ин­јек­ци­је адре­на­ли­на ко­је у слу­ча­ју по­тре­бе са­ме се­би мо­гу убри­зга­ти у бу­ти­ну – ис­ти­че Алек­сан­дра Ву­ков.

Са овим је са­гла­сна и др Рад­ми­ла Ше­хић.

– У си­ту­а­ци­ја­ма ка­да се до­го­ди убод пче­ле, осе или стр­шље­на, код љу­ди ко­ји су алер­гич­ни, по­себ­но ако су ти убо­ди ви­ше­стру­ки, вр­ло је ва­жно ко­ри­сти­ти ову ин­јек­ци­ју. Ту су ми­ну­ти ва­жни. Због то­га љу­ди алер­гич­ни на ин­сек­те мо­ра­ју код се­бе има­ти ин­јек­ци­ју „епи­пен” ко­ја мо­же да се ку­пи у апо­те­ци. У та­квим си­ту­а­ци­ја­ма они је мо­гу да­ти се­би и та­ко спа­сти жи­вот. Јер, док до­ђу ле­ка­ри, мо­же про­ћи дра­го­це­но вре­ме. Љу­ди ко­ји су у бли­зи­ни и не­ма­ју ову ин­јек­ци­ју, вр­ло ма­ло мо­гу по­мо­ћи, а жи­вот мо­же угро­жен – на­гла­ша­ва Рад­ми­ла Ше­хић.

Припремила А.Ђ.

Pročitajte i ovo

Pročitaj više od ovog novinara