28.03.2025 Скопље
Америчка аутомобилска индустрија од „виталног” је националног интереса за САД. Тако стоји у преамбули америчког закона из 1962. године на који се Бела кућа позвала у среду, најављујући „трајну одлуку” да од 3. априла подигне царине у висини од 25 одсто на сва возила и ауто-делове који стижу из увоза: од Мексика, Канаде и ЕУ до Јапана, Јужне Кореје. Реч је, како су оцениле глобалне берзе, о до сада „најагресивнијој трговинској мери нове администрације у Вашингтону према некима од својих, дојучерашњих најближих пословних партнера”. Уз то, „расте и ризик од поремећаја рада високо интегрисаних аутопроизводних процеса широм САД, Мексика и Канаде”. Берзе су тако јуче забележиле приметан пад акција „Мазде”, „Мицубишија”, „Тојоте”, „Хјундаија”, „Мерцедеса”, БМВ, „Ферарија”, али не и Маскове „Тесле” – кључно ослоњене на производњу унутар САД.
„Уколико производите возила у САД, нећемо вам разрезати царине”, лаконски је јуче ујутру поновио шеф Беле куће. Уз то, 47. председник САД назначио је да Американци који буду куповали домаћа возила, могу надаље очекивати одређене пореске олакшице, док би државна каса од новоубраних ауто-царина могла да очекује годишњи приход од око 100 милијарди долара.
Позадина Трампове одлуке да и пре лично проглашеног „Дана ослобођења Америке”, 2. априла, тарифни нишан упери према страној глобалној индустрији са првим протагонистима у Немачкој и Азији, могла би се потражити у најмање две чињенице. Наиме, готово половина возила продатих у САД су из увоза, док кола склапана у Америци садрже готово 60 одсто страних компоненти.
Што Американци толико воле да језде, на пример, у немачким возилима (из тог правца лане је у САД увезено више од 400.000 возила, посао вредан преко 24 милијарде долара), или „фераријима”, „јагуарима”, „шкодама”, „волвоима”, друго је питање.
Трампов полазни трговински принцип познат је: „Годинама нас је гулила буквално свака земља на свету, и пријатељи и непријатељи. Али, ти дани су прошли. Америка на првом месту!”
У случају царинске ауто-баријере, шеф Беле куће има оптимистичну визију. Увођење царина страним ауто-компанијама „довешће до изградње пуно аутомобилских фабрика. Бранићемо наше раднике, наше фирме и нашу земљу”. Унија запослених у ауто-индустрији САД одмах је поздравила Трампове ауто-царине.
„Велики корак у правом смеру за аутомобилске и обичне раднике и њихове животне заједнице широм земље. Селидбе и измештања аутомобилске индустрије у Мексико (највећи извозник возила у САД) десетковало је индустријску производњу у Америци, још од потписивања првобитног споразума о слободној трговини 1994. Крај понора у ауто-индустрији почиње поправљањем трговинских уговора”, оценио је Шон Фејн, председник UAV.
У међувремену, „Autos Drive America”, трговинско удружење страних ауто-произвођача у САД (у чланству су представници „Тојоте”, „Фолксвагена”, „Хонде” и „Хјундаија”), ствари гледа другачије. По њима, нове ауто-царине учиниће страна возила далеко мање приступачним на тржишту САД, услед очекиваног зидања цена. Ни водећи амерички ауто-произвођачи „Форд”, „Џенерал моторс”, „Стелантис” нису сигурни како ће Трампове ауто-царине „погодити” домаће тржиште, па опрезно истичу да би „царине требало имплементирати без пораста малопродајних цена и угрожавања конкурентности северноамеричких произвођача”, поручују са Волстрита.
Помешана осећања са оне стране Атлантика поводом Трамповог пакета ауто-санкција (са одређеним нијансирањем према деловима ауто-производње на тлу Мексика и Канаде) прате салве мање-више увијених претњи са терена већине страних произвођача.
Јапан, други највећи извозник возила у САД после Мексика, размотрићe „све опције” поводом најављених америчких ауто-царина, поручио је премијер Шигеру Ишиба у излагању пред парламентом. Званични Токио је истовремено подсетио Вашингтон да је Јапан највећи страни директни инвеститор у Америци, те да су овакве царинске најаве „за екстремно жаљење”.
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен најавила је да ће Брисел проучити нове ауто-мере Вашингтона, и да „остаје отворен за дијалог, не губећи из вида интересе Европе”. Шта би то тачно могло да значи, још је неизвесно, будући да недавне рунде разговора највиших званичника Вашингтона и Брисела поводом „сценарија 2. април” нису уродиле никаквим усаглашавањима.
Канадски премијер Марк Карни оценио је да Трампове ауто-царине представљају „директан атак” на канадске ауто-раднике. Истовремено, Даг Форд, премијер Онтарија, седишта већег дела канадске ауто-индустрије најављује: „Изазваћемо највећи могући бол Американцима, а да не повредимо становништво Канаде.”
Амерички председник Доналд Трамп поводом ових и сличних сигнала само диже улог. „Упозоравам ЕУ и Канаду да не шурују против највећег пријатеља кога су икада имале. Уколико то ипак учине, стићи ће их царине које још не могу ни да замисле”, првим суседима у Отави и Бриселу поручио је јуче 47. председник САД.
Припремила А.Ђ.
