16.12.2025 Скопље
У тренутку када Србија чека ве сти о новом гасном аранжману са Русима, а санкције ОФАК-а већ дуже од два месеца онемогућавају доток нафте и рад „Рафинерије нафте Панчево”, као вид енергетске диверсификације у условима растуће енергетске кризе – течни нафтни гас ТНГ би последично могао да поправи енергетску безбедност земље.
Ово постаје посебно важно у условима растуће енергетске кризе, где ТНГ може заменити природни гас за грејање домаћинстава и привредних објеката, кување, припрему санитарне воде, пекаре, сушаре, производњу керамике, прераду метала…
– Уз адекватно смањење акцизе на ТНГ постигао би се ценовни паритет природног гаса и овог течног горива који би омогућио да оно постане ценовно конкурентна алтернатива природном гасу у потрошњи. Јер управо цена природног гаса данас представља главни „окидач” за привредну рецесију – каже за Политику др Иван Брајовић, стручњак у нафтно-гасном бизнису.
Из овог разлога Бугарска је почетком јула 2023. године потпуно укинула акцизу на ТНГ, чија је последица значајно побољшање ситуације на тамошњем тржишту.
Према речима Брајовића, цена ТНГ-а зависи од цене самог ТНГ-а као тржишног производа (која се мери висином међународних берзанских котација) и од висине домаћих фискалних дажбина. Вишегодишњи раст цене ТНГ-а у Србији је примарно проузрокован непропорционално високим износом акцизе, а не порастом саме цене ТНГ-а као тржишног производа (што је једнако погодило све нафтне деривате). Наиме, инструмент којим држава доминантно може утицати на ниво цена и ценовне паритете различитих енергената је политика акцизног опорезивања, а у Србији је од 2012. године промет ТНГ-а оптерећен дажбинама које су веће него у било којој земљи Европе, истиче наш саговорник.
– Текућа акциза на ТНГ (466 евра по тони) у Србији је троструко већа од минимално прописане европске акцизе (125 евра). Управо ова разлика представља кључни разлог вишегодишњег раста цене ТНГ-а и последичног пада његове потрошње. Наиме, од 2011. до 2025. године, акциза на ТНГ је порасла са 17,98 динара по килограму на 54,75, што је довело до значајног пада његове потрошње. Са 370.000 тона у 2011. на свега 130.000 тона у 2024. години. Енергетском, или боље рећи фискалном политиком, пре десетак година је створен амбијент који дестимулише употребу ТНГ-а као еколошког горива. Слободан увоз европских половних дизелских возила (којих се Европа интензивно „решава”) додатно је отежао стање, па се објективно може очекивати да до 2028. године у Србији дође до потпуног нестанка ТНГ-а са тржишта – истиче Брајовић и подсећа да данас таксисти махом користе возила са дизелским погоном, а некада су били главни промотери ТНГ-а.
Под претпоставком повећања потрошње ТНГ-а на рачун смањења акцизе, додаје, привредне гране које тренутно имају мали обим посла (термоенергетичари, сервисери, складишни оператери, произвођачи и увозници опреме) забележиле би значајан пораст пословних активности услед предстојећих конверзија бензинских мотора и енергетских инсталација, што би са своје стране донекле побољшало економске показатеље читаве нафтно-гасне привреде Србије.
– Треба подсетити да је у циљу обезбеђења енергетске стабилности Србије у условима екстремног раста берзанских цена нафтних деривата у 2022. години држава поступила одговорно, привремено смањујући акцизе на моторна горива (дизел и бензин), али то није учинила на ТНГ-у који такође представља моторно гориво. Нажалост, то представља додатно бреме на ионако угрожени ТНГ, који углавном користе платежно мање способни власници приватних возила.
Полазећи од тога да се политика акцизног опорезивања енергената не посматра искључиво као инструмент повећања буџетских прихода, већ као инструмент спровођења и других политика, потребно је смањити акцизу на ТНГ на ниво који ће у првом кораку зауставити пад потрошње овог мултифункционалног и по свим основама пожељног енергента, а у другом кораку стимулисати повећање његове потрошње – категоричан је Брајовић.
Према експертској процени, нова акциза на ТНГ би требало да износи 10–12 динара по килограму уместо садашњих 54,75. Смањење акцизе на ТНГ би се делимично могло компензовати повећањем акцизе на компримовани природни гас (ЦНГ), који поред нулте акцизе има и пореску стопу од 10 одсто. Ово је најлогичнија опција јер је ТНГ неоправдано „обесправљен” у односу на ЦНГ иако оба производа делимично имају слично сировинско порекло (у Европи: ЦНГ – 100 одсто из гаса, ТНГ – 24 процента из гаса, 76 одсто из нафте), закључује наш саговорник.
Припремила А.Ђ.
