15.11.2024 Скопље
На Конференцији УН о климатским променама ЦОП29 у Бакуу интензивирале су се дискусије о климатској кризи пошто су се у центру пажње нашла оштра упозорења о емисијама угљен-диоксида и порасту температура и чули све гласнији позиви за већим финансирањем за борбу против климатских промена, укључујући из ЕУ.
Током конференције у Бакуу у Азербејџану коалиција лидера индустријализованих и климатски угрожених земаља позвала је на амбициозније финансирање климатских промена.
Из Уједињених нација упозорили су да ће 2024. бити премашено ограничење у вези са климатским променама, према којем температуре не би смеле бити више од 1,5 степени Целзијуса у односу на прединдустријску просечну границу, иако то не значи да је тренутно прекршен циљ, којим се деценијама мере температуре.
„Звук који чујете је сат који откуцава“, рекао је генерални секретар УН Антонио Гутереш и додао да је у току коначна фаза одбројавања да се ограничи пораст глобалне температуре на 1,5 степени Целзијуса.
На самиту је направљен корак ближе реалности ка стварању глобалног тржишта угљеника, које подржавају УН, пошто су владе одобриле нове стандарде за коришћење трговинских кредита за испуњавање климатских циљева, али су светски лидери имали међусобно супротстављене визије о борби против климатских промена.
У међувремену, одржавање конференције засенио је поновни избор Доналда Трампа за председника САД, имајући у виду да је он раније најавио да ће укинути обавезе САД у вези са смањивањем емисија угљеника и обећао да ће повући САД из Париског споразума када преузме функцију у јануару 2025. године.
Светски лидери били су подељени по питању климатских акција, па су тако неки стали у одбрану коришћења фосилних горива, док су други из земаља погођених климатским катастрофама упозорили да им понестаје времена.
Председник Србије Александар Вучић позвао је велике силе да обезбеде мир у свету и, пре свега, реше сукобе у Украјини и на Блиском истоку, како би свет могао да се бави питањем климатских промена.
Обраћајући се на самиту у Бакуу, Вучић је рекао да је успостављање мира један од предуслова за почетак бављења питањем борбе против климатских промена.
Председник Азербејџана Илхам Алијев инсистирао је да су нафта, гас и други природни ресурси „дар од Бога“, док је премијер Шпаније Педро Санчез указао на поплаве у Валенсији како би апеловао на „савест међународне заједнице“ да реагује на доказе да „климатске промене убијају“.
Албански премијер Еди Рама пожалио се да „наши говори пуни добрих речи о климатским променама не мењају ништа“, док је председник Словачке Петер Пелегрини рекао да што се дуже чека на борбу против климатских промена, „више можемо да изгубумо у погледу нашег начина живота, екосистема и економије.
Италијанска премијерка Ђорђа Мелони позвала је на „реалистичну глобалну перспективу“ која не даје приоритет декарбонизацији у односу на „одрживост наше производње и друштвеног система“ и поручила да се мора заштити природа „са човеком у њеној сржи“.
Према прелиминарном истраживању међународне мреже научника при Глобалном пројекту угљеника, које је објављено док су се лидери окупљали у Бакуу, емисије угљен-диоксида из нафте, гаса и угља, којима се загрева планета, достигле су рекордни пораст ове године.
Истраживање је показало да би свет, како би испунио циљеве из Париског споразума о ограничавању загревања на 1,5 степени Целзијуса, сада требало да достигне нето нулту емисију ЦО2 до краја 2030-их година, уместо 2050. године.
Недавно је и Коперникус служба за климатске промене упозорила да је „практично извесно“ да ће ова година бити најтоплија у забележеној историји са загревањем већим од 1,5 степени Целзијуса.
Европска комесарка за иновације, истраживање, културу, образовање и младе Илиана Иванова рекла је да је потребно шестоструко убрзање декарбонизације привреда да би се испунили климатски циљеви.
Мала група развијених земаља, која тренутно доприноси помоћи сиромашним земљама да се прилагоде климатским променама, затражила је да им се у томе придруже друге богате земље и велики загађивачи, укључујући Кину и земље Залива.
Већина земаља у развоју залаже се за то да богате земље имају годишњу обавезу плаћања од најмање 1,3 трилиона долара, што је десет пута више од тренутних 100 милијарди долара годишње, колико плаћа група развијениих партнера, међу којима су САД, ЕУ и Јапан.
Председник Европског савета Шарл Мишел у име ЕУ је инсистирао на проширењу круга донатора за финансирање у вези са климатским променама, укључујући на земље у успону као што је Кина.
Припремила А.Ђ.
