29.01.2026 Скопље
Скупштина Србије усвојила је јуче, после пет дана врло полемичне расправе, измене сета од пет закона из области правосуђа, које ће, како је рекао предлагач Угљеша Мрдић (СНС), допринети транспарентности, ефикасности и правичности у раду тужилаштва и судства. Једногласно су усвојене одлуке које је предложила влада о утврђивању четири музејска предмета за културна добра од изузетног значаја. Сви посланици власти и опозиције гласали су за, а председница парламента Ана Брнабић захвалила им је на „једногласности по овом питању”.
Изменама Закона о јавном тужилаштву, које су биле највећи предмет спорења, предвиђено је, између осталог, враћање института упућивања јавних тужилаца из нижих у виша јавна тужилаштва, а врховном јавном тужиоцу одузима се дискреционо право одлучивања о упућивању и ту одлуку ће убудуће доносити Високи савет тужилаштва. Изменама се даје могућност да главни јавни тужилац буде поново биран на мандат од шест година. Врховни јавни тужилац остаје и без дискреционог овлашћења према којем одлучује ко ће бити на челу Посебног одељења за борбу против високотехнолошког криминала Вишег јавног тужилаштва у Београду.
Изменама и допунама Закона о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала предвиђено је да на челу Посебног одељења за ВТК буде руководилац тог одељења, а не, како је то до сада било уређено, посебни тужилац, кога именује врховни јавни тужилац. Тиме се укида одредба која је давала велика овлашћења врховном јавном тужиоцу и уподобљава рад свих посебних одељења при Вишем јавном тужилаштву у Београду. Предвиђено је да руководиоца посебног одељења поставља главни јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду и то из реда јавних тужилаца виших или апелационих јавних тужилаштава.
Изменама Закона о судијама предвиђена је само једна промена и тиче се враћања могућности да председник суда може да буде биран на још један мандат од пет година. Изменама Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава, предвиђено је оснивање Четвртог основног суда у Београду, који ће практично преузети део надлежности садашњег Трећег основног суда у Београду, као и формирање судске јединице у општини Косјерић. Ове измене судске мреже прати и формирање Четвртог основног јавног тужилаштва у Београду.
Предлагач „правосудних закона” Угљеша Мрдић после усвајања се огласио саопштењем у којем се захвалио свим посланицима који су гласали за, „јер су дали историјски допринос да Србија врати отето правосуђе које је било део обојене револуције и начин да се отме легално изабране власти у нашој земљи”. Истакао је: „Задивљен сам храброшћу посланика који су гласали за сет правосудних закона поред свих притисака из земље и иностранства, претњи и уцена, као и зато што нису подлегли кампањи лажи и манипулација коју су против ових закона водили они који су отели тужилаштво, Загорка Доловац, Бранко Стаменковић и Младен Ненадић.”
Мрдић је навео: „Захвалан сам председнику Србије Александру Вучићу који је разумео потребу народних посланика да усвоје сет правосудних закона, поштовао је право народних посланика на законодавну иницијативу и први јавно рекао да су ово први правосудни закони у последњих четврт века који се доносе у Србији, да су писани у Београду, а не у иностранству. Захвалан сам и посланицима који нису гласали за, али су конструктивно учествовали у расправи, давали предлоге и сугестије и позвао их да заједно наставимo да радимо на новим изменама правосудних закона, јер је сет закона који је Народна скупштина сада усвојила само почетак промена. Захвалан сам и оним народним посланицима, из већег дела опозиције, који су током претходних дана ширили лажи и манипулације у вези са сетом правосудних закона. Захвалан сам им јер су кампањом клевета и лажи показали да смо били у праву кад смо говорили да је отето правосуђе, пре свега тужилаштво, било важна карика у њиховом покушају да без избора преузму власт, противно вољи грађана.”
Мрдић наводи да се изменама закона не мења Уставом утврђен положај носилаца јавнотужилачких функција, као ни самосталност тужилаштва, већ да су те промене добре за већину тужилаца који желе да раде свој посао у складу са законом. Додаје: „Промене нису добре за групу која је отела тужилаштво, а коју воде Загорка Доловац, Бранко Стаменковић и Младен Ненадић јер се смањује њихова могућност за манипулацију предметима, за уцене тужилаца и за самовољу коју су спроводили у тужилаштву. Наставићу да предлажем измене у правосуђу, пре свега у тужилаштву, како би тај државни орган могао самостално и слободно да ради, али у корист државе, а не против своје земље, као што је данас случај.”
Истакао је: „Промене су данас почеле. Време одговорности је дошло. Клан Доловац–Стаменковић–Ненадић, који влада отетим тужилаштвом, противиће се овим променама, као што је био случај с оставкама чланова Изборне комисије за изборе за чланове Високог савета тужилаштва којима покушавају да спрече спровођење одлуке Уставног суда. Да у томе што ради ова клика има много интереса, али и крви, показало је једно занимљиво сведочење са јучерашњег суђења, где су управо Доловчева, Стаменковић и Ненадић доведени у везу са заташкавањем случаја убиства адвоката Мише Огњановића. Они се неће предати ни лако ни брзо, а промене ће бити потпуне када са својих функција буду смењени Доловчева, Стаменковић и Ненадић. Данашњим усвајањем сета правосудних закона корак смо ближе њиховом поразу и победи Србије.”
Једногласном одлуком посланика власти и опозиције, четири музејска предмета увршћена су у културна добра од изузетног значаја. Реч је о Крунидбеним инсигнијама краља Петра Првог Карађорђевића, Похвалама монахиње Јефимије – покрову за мошти кнеза Лазара, Вотивним колицима и скулптури „Данубиус”. Ово су прва покретна добра која су проглашена културним добрима од изузетног значаја.
Посланици су, између осталог, усвојили владин предлог измена Закона о државним службеницима, изабрали Јасмину Трифуновић за члана Комисије за контролу државне помоћи на период од пет година и потврдили споразуме између Владе Србије и Владе Узбекистана о економској сарадњи, као и Споразум између Владе Србије и Мађарске о граничној контроли у друмском, железничком и водном саобраћају. Усвајањем свих 25 тачака дневног реда завршено је Шесто ванредно заседање скупштине.
Припремила А.Ђ.
