21.10.2024 Скопље
Тржиште половних аутомобила у Србији постало је нешто мање транспарентно током протекле године.
Иако је дошло до стабилизације тржишта половних аутомобила уз повратак на нивое који су владали пре пандемије, транспарентност и даље представља велики проблем. Сваке године, на хиљаде људи купује возила са скривеним недостацима и фалсификованом километражом, често несвесни да преплаћују аутомобил у лошем стању.
Компанија за податке о возилима карВертикал спровела је годишњу студију о транспарентности тржишта како би проценила које су земље најризичније за куповину половног возила. Србија је ове године забележила пад за једно место, па се тако са 18. нашла на 19. месту од 25 земаља. Хрватска је заузела 15. место, Мађарска – 17, а Румунија – 22.
Истраживање компаније спроведено у протеклих годину дана од октобра 2023. и септембра 2024. године показало је да у Србији 4,1 одсто аутомобила има фалсификовану километражу, са просечном корекцијом од 80.405 километара. Такав број би лако могао удвостручити километражу аутомобила старог неколико година.
Пошто цена аутомобила зависи директно од километраже, возачи који купују ова возила плаћају знатно вишу цену него што би требало. Иако је стопа аутомобила са штелованом километражом пала са 5,3 одсто прошле године, просечна штелована километража се повећала.
Овај проблем доприноси паду Србије на индексу транспарентности. Статистика о оштећеним аутомобилима такође је забрињавајућа: више од трећине (38,5 одсто) свих возила проверених на платформи карВертикал у Србији учествовало је у саобраћајним несрећама, са просечном вредношћу штете од 363.000 динара. Ситуација је 2023. била нешто боља, са 37,9 одсто оштећених возила.
Међутим, просечна вредност штете је била већа – 438.000 динара.Купци возила увезених у Србију изложени су највећем ризику од куповине са фалсификованом километражом или скривеним оштећењима.
Према речима Матаса Бузелиса, стручњака за аутомобиле у карВертикалу, возила из међународне трговине чак су четири пута подложнија преварама са враћањем километраже. Чак 77,6 одсто свих половних аутомобила у Србији увезено је из других земаља, што је знатно изнад европског просека.
Купци би требало да буду опрезни при куповини увозних возила због потенцијалних скривених недостатака или фалсификованих докумената.
Просечна старост купљених возила у Србији износи 9,3 године, што представља релативно млад возни парк у поређењу са другим источноевропским земљама, али и даље постоје проблеми са транспарентношћу.
Као и претходних година, Велика Британија је имала најтранспарентније тржиште половних аутомобила од свих земаља обухваћених истраживањем. Само 2,1 одсто возила је имало фалсификовану километражу, док је 17,8 процената возила било оштећено. За разлику од континенталне Европе, у Великој Британији се претежно користе аутомобили са воланом на десној страни, који се током животног века крећу по земљи, при чему је само два одсто проверених возила увезено. Међу пет најтранспарентнијих земаља налазе се и Италија, Швајцарска, Немачка и Шведска.
„Купци половних аутомобила у Западној Европи и Скандинавији мање су изложени ризику од превара са враћањем километраже или скривених оштећења. Захваљујући строжим законима, купци могу бити сигурнији у прошлост и квалитет аутомобила који купују”, каже Бузелис.
Словенија је једина источноевропска земља која је успела да се нађе међу првих 10, заузевши 10. место.
Припремила А.Ђ.
