07.05.2025 Скопље
Због великих разлика у ценама широм Европске уније Европски парламент ће у четвртак расправљати о резолуцији о ценама хране. Европосланица Биљане Борзан, која је и покренула ову иницијативу, раније је рекла да су у знатно неповољнијој позицији новије чланице, као и државе источне Европе, где цене намирница више расту услед пораста марже које диктирају велике компаније. Рецимо, у последње четири године цене су у Хрватској порасле 46 одсто, што је осам процената више од просека Европске уније, показала је анализа.
Како се наводи, тиме се ова држава сврстава у земље источне Европе у којима приликом кризе грађани купују мање хране, док у западној Европи грађани купују мање луксузне робе. Највише је поскупео хлеб – за чак 59 процената. То је први документ у ком се говори о феномену великих разлика у ценама, па ће европарламентарци од Европске комисије тражити конкретна решења.
– Имамо проблем што на тржишту Европске уније не можемо бирати дистрибутера, него смо натерани у уско грло које онемогућава конкуренцију и снижавање цена. Оно што се још уочава јесте да су цене у свим трговачким ланцима исте, што наводи на сумњу да је реч о договору трговачких ланаца о ценама – навела је Биљана Борзан на конференцији за новинаре и додала да је удруживање трговачких ланаца у картеле један од потенцијалних узрока раста цена. На конференцији „Високе цене основних производа у Хрватској и источној ЕУ” такође је представила податке о рекордном расту цена у новијим државама чланицама ЕУ, који су засновани на истраживањима Евростата.
– Тешко да ћемо картелизацију доказати, она се само посредно може наслутити, али у крајњој линији није то ни толико битно колико је битно да нам се да могућност избора. То подразумева конкуренцију и снижавање цена јер ће свако гледати да прода што више – навела је она.
Представљајући податке за раздобље између марта 2021. и марта ове године, Борзанова је истакла да је свеукупна цена хране порасла осам одсто више од европског просека и додала да је у готово свим источноевропским чланицама ЕУ бележен виши раст цена хране од просека блока. Према њеним речима, то само говори да се ради о феномену који захвата добар део ЕУ и у којем Хрватска није сама, што је добра околност јер ћемо имати више саговорника, односно заступници из више земаља ће бити заинтересовани да се коначно нешто на ову тему уради. Напомиње да покушаји националних влада нису довели до великих позитивних помака. Као други могући узрок је навела непоштовање националних мера за сузбијање инфлације.
Било је, каже, више од 2.000 инспекцијских надзора оних производа којима је влада ограничила цене, а у четвртини њих су пронађене неправилности – производи нису означени како би купац могао лако да види који је то производ са заштићеном ценом, цена је виша него што је према одлуци владе било ограничење или производа који има такву ограничену цену уопште нема. Истакла је и да при крају прошлог мандата није било слуха Европске комисије за било какво деловање у том смислу иако су се заступници апсолутно свих политичких опција сложили да је то неприхватљив феномен и да се мора тражити европско решење.
– Комисија је тада одговорила да једноставно невидљива рука тржишта треба регулисати све сама, а видимо како то у пракси изгледа – закључила је Борзанова. Ове седмице заседа Европски парламент у Стразбуру и она најављује резолуцију која би први пут говорила о феномену великих разлика у ценама и затражила конкретне акције Европске комисије.
Додала је да је исход гласања о њој тренутно неизвестан с обзиром на то да се Европска унија опредељује за поједностављивање законодавства јер „сматрамо да нисмо довољно конкурентни због претеране бирократизације”.
Казала је и да ће парламент ове седмице расправљати о ценама хране, које су међу кључним приоритетима грађана. Раст цена је у неким државама ишао и до 60 одсто или више, а од тога издвајања за храну и безалкохолна пића највећи су део кућног буџета. Оно што је врло тужно јесте да се оне навике које се мењају у источном делу ЕУ односе углавном на храну, а у западној Европи на луксузну робу.
– Они се одричу луксуза, а ми онога неопходног за голи живот – рекла је Борзанова. Иначе, није први пут да се покреће полемика о дискриминацији потрошача такозваног западног и источног блока, с тим што је у првом наврату, пре неколико година, инсистирано да се уједначи квалитет робе и хране на оба тржишта.
Припремила А.Ђ.
