19.03.2026 Скопље
Директорка Националне обавештајне службе САД Тулси Габард нашла се у жижи јавности након напетог саслушања пред Одбором за обавештајне послове Сената, током којег је одбила да директно одговори на питање да ли је Иран представљао непосредну претњу по Сједињене Америчке Државе уочи избијања сукоба.
Према писању „Фајненшел тајмса“, сенатор Џон Ософ је у више наврата инсистирао на јасном ставу обавештајне заједнице о природи иранског нуклеарног програма, наглашавајући да је управо њихова дужност да процене степен опасности по националну безбедност. „Ваша је одговорност да схватите шта представља претњу Сједињеним Државама“, поручио је Ософ.
Габард, међутим, није одступила од позиције да је коначна процена претње искључиво у надлежности председника, избегавајући да изнесе недвосмислен став, што је изазвало додатну напетост у сали и отворило питање улоге обавештајних служби у процесу доношења одлука.
Додатну контроверзу изазвало је неслагање између њеног писаног и усменог сведочења. У припремљеној изјави, Габард је навела да је ирански нуклеарни програм „уништен“ у заједничким америчко-израелским ударима у јуну прошле године, те да Техеран од тада није обновио капацитете за обогаћивање уранијума. Међутим, током усменог излагања тај део је изостављен, а у одговорима сенаторима изнела је процену да је Иран већ покушавао да се опорави од претрпљене штете, чак и пре наставка удара.
Сенатор Марк Ворнер указао је на могућност да је овај заокрет био политички мотивисан, како би се избегло противречење званичној линији Беле куће. Габард је, с друге стране, изостављање спорног дела објаснила ограниченим временом за излагање.
Ситуацију је додатно усложнила недавна оставка Џоа Кента, директора Националног центра за борбу против тероризма, који је у отвореном писму председнику навео да Иран „не представља непосредну претњу“ Сједињеним Државама и да је војна кампања последица спољнополитичких притисака, пре свега из Израела. Кент је истакао да не може „чисте савести“ да подржи такав курс.
Габард је на ове наводе реаговала поруком да је процена претњи у искључивој надлежности председника, док је директор ЦИА Џон Ретклиф Кентову оцену одбацио као неосновану, тврдећи да обавештајни подаци указују на супротно.
Упркос избегавању директних одговора, Габард је током сведочења признала да ирански режим „делује нетакнуто, али значајно ослабљено“, уз процену да ће унутрашње тензије у земљи расти. Такође је навела да је мало вероватно да ће Иран развити интерконтиненталну балистичку ракету пре 2035. године, што додатно доводи у питање хитност војне интервенције.
Саслушање је оголило и унутрашње поделе у Републиканској странци. Председник Одбора Том Котон оценио је Кентов став као „погрешан“, док је председник Доналд Трамп у више наврата мењао образложење за војну акцију – од спречавања нуклеарне претње до циља уништавања иранске ракетне индустрије.
Све ово указује на дубоку институционалну и политичку неусаглашеност у Вашингтону у погледу процене иранске претње, али и на шира питања о односу између обавештајних служби и извршне власти у креирању спољнополитичких одлука.
Припремила А.Ђ.
