20.05.2024 Скопље
Шкотска влада потврдила је случај класичне говеђе спонгиформне енцефалопатије (ГСЕ), познате као болест лудих крава, на једној фарми на југозападу те земље.
Медији преносе да је ово први случај болести у Великој Британији у више од две године. У току су провере како би било утврђено порекло болести на фарми, наводи се у саопштењу и додаје да нема ризика за здравље људи.
„Реч је изолованом случају и ризик је минималан. Уколико су пољопривредници ипак забринути треба да затраже савет ветеринара“, рекла је главна ветеринарска инспекторка Шејла Вос.
Из предострожности шкотске власти су предузеле све неопходне ветеринарске мере, ограничено је кретање животиња у округу у коме је ова опасна болест регистрована. Медији подсећају да је осамдесетих година прошлог века болест лудих крава први пут откривена у Британији, а одатле се проширила у многе делове Европе, због чега је страдао велики број животиња. Настала је као последица промене начина исхране говеда.
Како су раније објаснили стручњаци, десет година после пријављивања болести јавили су се необични случајеви и код људи, углавном у Великој Британији, изазвани измењеном врстом протеина приона, који је једини изазивач болести. Реч је о Кројцфелд–Јакобовој болести, која је одавно позната код људи и која настаје спонтано и јавља се са учесталошћу од једног случаја годишње на милион становника.
Док се класична Кројцфелд–Јакобова болест јавља код старијих људи, у просеку са више од шездесет година живота, нова варијанта, која се доводи у везу са зараженим говеђим месом, углавном је болест млађих људи, типично у касним двадесетим годинама.
Болест лудих крава представља најопаснију зоонозу (болест која се са животиња преноси на људе), са којом се боре све земље Европе и света.
У Србији никада није био забележен ниједан случај ове болести, која се, по објашњењу лекара, завршава смртним исходом и преноси конзумирањем меса и производа од меса, што као последица доводи до уништавања можданог ткива људи.
Како би спречила појаву и ширење болести, Управа за ветерину годинама је спроводила контролу кроз цео ланац хране: од фарми (испитивања угинулих животиња) до испитивања можданог ткива у објектима за клање.
Контрола ове болести захтева велико ангажовање ветеринарске службе, произвођача, прерађивача и значајна финансијска средства.
Овај сертификат нашим произвођачима и ветеринарској служби, као и држави, донео је повлашћен статус у међународној трговини говеда и меса, подиже углед ветеринарске струке у међународним односима и смањује трошкове испитивања које сноси субјекат у пословању храном.
Припремила А.Ђ.
