10.06.2024 Скопље
Увиђај мобилног телефона као „места злочина” постао је све чешћа криминалистичко-техничка операција у пракси полиције, тужилаштава и судова. Постоје прецизна правила о томе како се истражује мобилни телефон и како се врши увид у профил на друштвеним мрежама, када је потребно утврдити да ли је неко извршио кривично дело.
У једном случају, где је оптужени оглашен кривим за кривично дело изношење личних и породичних прилика, изведен је као доказ – увид у извод са фејсбук профила и утврђено да су подешавања наведених објава фотографија и исписаног текста јавна, то јест доступна свим корисницима ове друштвене мреже.
Суд је констатовао да су објаве са опцијом „јавно” доступне и онима који нису корисници „Фејсбука” и који нису у непосредном контакту под опцијом „пријатељи” са оптуженим који је објавио инкриминишућу информацију. Штавише, истиче суд, за разлику од штампаних или писаних медија, информација објављена на интернету остаје дуже времена доступна сваком кориснику интернета.
О овој теми говорило се на недавном саветовању судија у Врњачкој Бањи, које организује Врховни суд Србије. У анализи судске праксе, коју је представила судија овог суда Бојана Пауновић, налазе се детаљи који објашњавају како органи гоњења врше увиђај у телефоне, преписке и налоге на друштвеним мрежама.
У једном случају примања мита, Тужилаштво за организовани криминал донело је четири наредбе за вештачење мобилних телефона и припадајућих СИМ картица, које су привремено одузете од окривљених, а вештачење је поверено овлашћеним службеним лицима Националног центра за криминалистичку форензику са задатком да утврди постојање именика или одређене листе контаката, историју одлазних, долазних и пропуштених позива, садржај СМС-а и ММС-а, „’вајбера’, ’воцапа’ и других апликација које служе за размену порука, разговора и других садржаја, фотографије и видео и аудио-записе меморисане у телефонским апаратима, а нарочито између окривљених”.
У овом случају Врховни суд је утврдио да су записници о вештачењима прибављени на законит начин, у складу са Закоником о кривичном поступку. Лаички речено, налог за претрес мобилног телефона и рачунара је у пракси исто што и налог за претрес стана. Трагови кривичног дела често се не налазе у стварном него у дигиталном простору, у виду фотографија, документације, дописивања и договарања. Такву наредбу могу издати и тужилаштво и суд.
У једном случају кривичног дела неовлашћено објављивање и приказивање туђег списа, портрета и снимка окривљени су оглашени кривим да су објавили фотографију личног карактера без пристанка лица које је приказано на фотографији и тиме осетно задрли у његов лични живот и увредили га. Најпре је првоокривљени, користећи рачунарски програм за обраду слика – фотошоп, креирао фотографију тако што је на актера већ постојеће фотографије вулгарне, експлицитно сексуалне садржине уметнуо лик – главу приватног тужиоца стварајући тако нову фотографију из које произлази да је приватни тужилац усликан у сексуалном односу са другим мушкарцем. Тако начињену фотографију послао је другоокривљеном, који је затим проследио путем апликације „месинџер” другим радницима истог предузећа у којем је запослен оштећени, који је због тога трпео последице у личном животу, осећајући срамоту и постиђеност пред осталим колегама на радном месту, наведено је у пресуди.
Докази у оваквим кривичним поступцима обезбеђују се и увидом у скриншот комуникације, увидом у снимке екрана са интернет форума, веб-сајтова и друштвених мрежа, изводима и копијама са фејсбук профила, али је увек потребно утврдити и да ли су ови изводи аутентични.
У једном случају суд је морао да утврди да ли је реч о правом или лажном фејсбук профилу.
„Супротно наводима одбране да приватни тужилац није доказао да профил на друштвеној мрежи ’Фејсбук’ припада управо окривљеном, и то налог на коме су објављене фотографије странице конкретне неправноснажне пресуде, суд је утврдио, анализом визуелног изгледа профила, чињенице да је као профилна фотографија постављена фотографија окривљеног са својом ћерком, а затим из садржаја исписаног текста који прати објављену фотографисану пресуду, где су изнети детаљи из односа породице приватне тужиље и окривљеног, које познаје само учесник таквих односа и догађаја, што све говори да је управо окривљени написао наведене текстове и објавио спорне фотографије”, наведено је у једној пресуди.
Описан је и један случај кривичног дела угрожавања сигурности на апликацији „вајбер”, када је утврђено да су претње упућене са мобилног телефона окривљеног. Увидом у фото-документацију, суд је утврдио изглед телефона и изглед долазних и одлазних порука.
Припремила А.Ђ.
