31.05.2024 Скопље
Представници Удружења синдиката пензионисаних војних лица Србије и Удружења синдиката пензионера Србије позвали су јуче надлежне да нађу начин да врате неисплаћене делове пензија умањене од 2014. до 2018. године, али и да се не чека више годину дана од једног до другог усклађивања пензија јер тако губе на вредности, већ да буде бар два пута годишње.
Јован Тамбурић, председник Удружења синдиката пензионисаних војних лица Србије, истакао је да процена да Фонд ПИО годишње губи више од 300 милиона евра изворних прихода због тога што део послодаваца не уплаћује доприносе на укупну зараду већ на руке, на које не уплаћује доприносе. На овакав начин се смањује и основица за будућу пензију запослених. Обезбеђењем да се доприноси плаћају на укупну зараду запослених и постојећом дотацијом за увећање уз пензију могуће је обезбедити да најнижа пензија буде 35 одсто просечне плате или око 30.000 динара и на такав начин повећање просечне пензије.
„Проблем је и што се изменама закона стопа доприноса за ПИО смањила са 26 на 24 одсто и тако изворне приходе фонда умањила за око седам одсто или око 430 милиона евра у 2024. години. Послодавци су растерећење које су добили смањењем стопе доприноса запослених за ПИО могли добити смањењем пореза на зараде за два одсто са истим ефектом. Смањењем стопе доприноса ПИО уз задржавање висине дотација из буџета смањена је сума за поделу на пензије“, каже он.
Он пита и зашто се већ једном не раздвоје издвајања за здравствено и пензијско осигурање, јер ће овако ПИО на име здравственог осигурања пензионера у 2024. години уплатити око 800 милиона евра, који стварно нису трошкови за пензије, али се на такав начин ствара привид о увећаном трошењу на пензије. Новац за здравствено осигурање пензионера би могао директно да се уплаћује из буџета за здравство и да тако пензионери као стара лица право на здравствену заштиту остварују по основу њеног буџетског финансирања.
„Сматрамо да сваки грађанин старији од 65 година без пензије и других прихода има уставно право на неки облик социјалне пензије која треба да буде мања од најниже пензије. Социјалне пензије обезбеђује већина европских држава. Процене су да у Србији постоји од 200.000 до 250.000 старијих грађана без икаквих прихода. Ако би најнижа пензија износила око 150 евра, трошак би био око 350 милиона евра годишње. Овакве пензије би технички могао да исплаћује Фонд ПИО“, предлаже Тамбурић.
Оно што је приоритет пензионерима је дефинисање коректније формуле за усклађивање пензија, и то два пута годишње са пуним процентом раста цена и делом раста зарада, ради очувања њихове реалне вредности. Ова удружења су затражила и укидање трајног смањења пензија са 40 година радног стажа због одласка у превремену старосну пензију после испуњења година потребних за старосну пензију.
Милан Грујић, председник Удружења синдиката пензионера Србије, каже да Закон о ПИО треба мењати тако да свако ко је радио 14,9 месеци и фали му врло мало до 15 година стажа да убудуће може да оствари неку пензију, а не да тај новац пропадне.
Када је реч о социјалним пензијама, оне не могу да се зараде нерадом. Већ та социјална примања морају да буду у висини разлике између пензије ниже од минималне и минималне, јер рад и нерад не могу да буду изједначени.
Он сматра и да швајцарска формула оваква каква је сада не може да прати реалан раст зарада, јер се пензије исплаћују у јануару и не мењају се до краја године, а зараде расту сваког месеца. Стога и не чуди што је однос просечне пензије у просечној заради на око 46,7 одсто, а минимално би требало да буде 50 процената. За нормалан живот би њихово учешће требало да буде и више око 60 процената.
„Просечна пензија у овом часу износи 45.750 динара, минимална зарада 47.000, а минимална корпа 53.040 динара, што говори да мора да се нађе равнотежа између ових износа како би се обезбедио пристојан живот пензионера“, каже Грујић.
Он је нагласио да је добро што су пензионерске организације после 20 година први пут позване биле у Владу Србије да изнесу своје предлоге и очекује да се разговори што пре наставе.
Припремила А.Ђ.
