20.06.2024 Скопље
За две стотине педесет осам милијарди долара су светске берзе од 9. јуна до јуче снизиле вредност француских државних обвезница и акција, слутећи да друга највећа економија ЕУ улази у период незабележених политичких неизвесности, које би могле имати далекосежне последице и по безбедност Европе.
Директни повод за берзанску муњевиту реакцију, у којој су водеће француске банке Сосијете женерал, БНП Парибас и Креди агрикол већ изгубиле свака по десет одсто вредности, јесте одлука француског председника Емануела Макрона да након понижавајућег пораза његове странке Препород на европским парламентарним изборима распише превремене парламентарне изборе. Први круг заказан је за 30. јун, а други за 7. јул, тако да ће журна предизборна кампања, започета прекјуче, трајати мање од две седмице, и то упоредо с припремама за олимпијске игре.
Европарламентарни дебакл Макроновог Препорода пратио је истовремено тријумф странке крајње деснице Национално окупљање Марин ле Пен. Испитивања јавног мњења у Француској готово једногласно најављују убедљиву победу десног политичког блока Француске (са очекиваних 33–37 одсто гласова), даљи раст популарности „антикапиталистичких” левичара (наводно 26–28 одсто гласова) и ново посртање Макроновог Препорода, коме прогнозирају треће место са око 18–19 одсто освојених гласова.
Шта је било Макрону, чија је популарност у Француској иначе на најнижем нивоу у последњих пет и по година, да се одлучи за расписивање превремених избора, мало ко разуме до краја међу посматрачима, укључујући и лидере Г7 на недавном окупљању у Италији.
Берзе су у понедељак привремено обуставиле срозавање вредности галских хартија од вредности, и то након помирљиве најаве Марин ле Пен. Наиме, некадашња заговорница изласка Француске из еврозоне и ЕУ и својевремено јавни симпатизер шефа Кремља Владимира Путина, објавила је да, у случају непорециве победе, неће подривати фотељу (изгледно политички пораженог) шефа Јелисејске палате.
Наиме, Ле Пенова је у понедељак обећала да би, између председника Француске и будућег премијера, врло вероватно Жордана Барделе (28), председника Националног окупљања, дошло до такозване кохабитације.
„Хаос је он (Макрон). Створио је друштвени хаос, хаос око безбедносних питања, хаос са миграцијама, а сада и институционални хаос”, упозорила је Ле Пенова.
Бардела је, међутим, јуче демантовао могућност „кохабитације”.
„Нећу бити ни немоћан нити помоћник председника републике. Да управљам, треба ми апсолутна већина”, категоричан је Бардела.
На супротном крају француског политичког хоризонта, водећи левичар Рафаел Глуксман (44), чија је коалиција Социјалиста на европарламентарним изборима освојила треће место, апелује: „Не можемо Француску оставити Ле Пеновој.”
Берзе јуче нису криле стрепњу од Глускманове поруке: „Моје речи и моја визија света нису изнедрене нити у Давосу, нити у Вашингтону, већ на местима где влада незамисливи егзистенцијални очај.”
У међувремену, новоформирана коалиција четири леве партије, најављује темељне пореске и пензионе реформе, повећање плата у јавном сектору за 14 одсто и замрзавање цена хране и енергије.
„Финансираћемо овај програм захватањима из џепова оних који највише могу да придодају”, описао је Оливије Фор, шеф партије француских Социјалиста.
Француска екстремна десница још није изашла са целовитим економским програмом, док Национални препород већ најављује да би француским фирмама дао предност у јавним набавкама, што је у директној супротности са регулативом ЕУ. Француски бизнис и светске берзе не крију да су чуду – куда иде Француска.
Да Француска можда срља у политички хаос, предосећају и бивши премијер Лионел Жоспен и некадашњи председник Никола Саркози.
„Макрон је преузео ризик за себе и земљу, који би Француску могао гурнути у хаос из кога се веома тешко излази”, упозорио је јуче Саркози.
Припремила А.Ђ.
