20.06.2024 Скопље
Да инсекти и крпељи могу да буду опасни по људско здравље све је видљивије последњих година, посебно од како су све израженије климатске промене. У Српској академији наука и уметности у уторак 25. јуна организује се научни скуп под називом „Инсекти и крпељи као преносиоци узрочника болести људи и животиња”.
„Имајући у виду актуелност проблематике и недовољну свест о присуству преносилаца (инсекти и крпељи) различитих болести на простору Србије, Академијски одбор за проучавање фауне Србије САНУ одлучио је да организује научни скуп којим би научну, стручну, као и ширу јавност упознао са најновијим сазнањима о врстама преносилаца, њиховој бројности, ширењу, епидемиолошким и клиничким аспектима болести, као и ефикаснијим мерама сузбијања преносилаца и контролом болести“, истиче академик Радмила Петановић, председник Академијског одбора за проучавање фауне Србије САНУ.
Преносиоци или вектори су организми који сами по себи не узрокују обољења, већ преносе узрочнике болести и на тај начин доприносе њиховом ширењу. Болести које се преносе векторима, а пре свих комарцима, међу главним су здравственим претњама широм света. Више од 700.000 смртних случајева годишње узроковано је болестима које се преносе комарцима. Климатске промене, интензивирање транспорта и миграција несумњиво доводе до промена у епидемиологији болести чије узрочнике преносе вектори те је због благовременог надзора, превенције и контроле ширења болести изузетно значајно познавање присуства вектора и патогена у одређеном региону.
Претходна истраживања у Србији идентификовала су осам врста крпеља који се хране на људима, код којих је детектовано 19 различитих патогена који могу да узрокују најмање 12 различитих крпељима преносивих болести. Најпознатије су лајмска борелиоза, туларемија, кју грозница, кримска-конго хеморагијска грозница и крпељски енцефалитис.
Најзначајнији родови комараца са аспекта хумане медицине су Anopheles, Aedes и Culex. Кућни комарци из рода Culex су вектори узрочника енцефалитиса – вируса грознице Западног Нила, чије је присуство код људи регистровано на нашим просторима 2012. године. Векторски потенцијал за вирус Западног Нила показан је и за азијског тиграстог комарца Aedes albopictus који се одомаћио у Србији и потенцијални је вектор за велики број нових болести, међу којима су денга и чикунгуња грозница, чије епидемије се јављају у неким земљама јужне Европе (Француска, Италија).
У нашој земљи има доста стручњака који се баве овом тематиком и на скупу ће учествовати биолози, лекари, агрономи и ветеринари. Учесници скупа су са Пољопривредног факултета, Универзитета у Новом Саду, Института за медицинска истраживања, института од националног значаја за Републику Србију, Медицинског факултета и Факултета ветеринарске медицине Универзитета у Београду, Градског завода за јавно здравље, Београд, и ЈКП „Градска чистоћа”.
Сектор екологије и унапређења животне средине ЈКП „Градска чистоћа” ће и током данашњег дана спровести акцију сузбијања крпеља на јавним зеленим површинама на територији престонице, а динамика зависи од резултата мониторинга и временских услова. Екипе ће сузбијати крпеље од 8 до 14 часова на Кошутњаку и Пионирском граду.
Препарат који се користи за сузбијање ових зглавкара регистровало је Министарство за заштиту животне средине и уписан је у Привремену листу биоцидних производа, па грађани немају разлога за страх, наводи се у саопштењу. Из „Чистоће” апелују на суграђане да екипама омогуће несметан рад приликом спровођења овог третмана, а на пчеларе да предузму потребне мере за заштиту пчела.
Припремила А.Ђ.
