04.11.2025 Скопље
Због најезде сумњивих дронова који су последњих месеци правили хаос на небу у многим земљама ЕУ, „европски граничари” ће добити нову, више војну улогу. Један од будућих задатака Фронтекса биће заштита европских аеродрома од појаве беспилотних летелица непознатог порекла.
Европска унија разматра планове да Европској агенцији за граничну и обалску стражу да овлашћења да пружа помоћ у надзору ваздушног простора и заштити критичне инфраструктуре, сазнаје „Јуроактив” из поверљивих докумената Савета министара Европске уније. Овај потез Брисела долази усред растуће забринутости због низа упада дронова непознатог порекла у европски ваздушни простор. Упркос сумњама, још увек нема опипљивих доказа да иза беспилотних летелица, које су се последњих месеци врзмале изнад војних база и аеродрома, стоји Русија.
Према белешци Савета министара од 30. октобра коју је Данска, председавајућа ЕУ до краја године, доставила чланицама, планира се да Фронтекс преузме додатну одговорност за борбу против хибридних претњи, кршења ваздушног простора и заштиту стратешки важних инфраструктурних објеката. У посебном радном документу припремљеном за расправу на председништву Савета министара ЕУ налази се и предлог да се Фронтексу дају већа овлашћења за рад са трећим земљама.
Многе чланице ЕУ се залажу да Фронтекс и у земљама западног Балкана распореди тимове на главним међународним аеродромима или другим кључним прелазима. Ова Агенција би такође могла да преузме појачану улогу у спровођењу такозваних претходних провера путника који планирају путовање ка Шенгенској зони.
Да ЕУ разматра проширење мандата Фронтекса на заштиту од дронова сазнало се први пут после неформалног састанка министара унутрашњи послова чланица уније у Минхену половином октобра. Европски комесар за миграције Магнус Брунер најавио је могућност да агенција ЕУ за безбедност граница добије проширена овлашћења, укључујући заштиту аеродрома и друге критичне инфраструктуре од дронова.
„Почели смо да се бавимо питањем дронова у оквиру наше стратегије унутрашње безбедности пре око годину дана, али сада се суочавамо са потпуно новим изазовима”, истакао је тада Брунер.
Европска комисија је већ издвојила 150.000.000 евра за улагања Фронтекса у технологију беспилотних летелица, а Брунер је открио да ће додатних 250.000.000 евра из Фонда за управљање границама бити намењено управо системима надзора, противдронској заштити и прекограничној координацији. Фронтекс је већ почео да тестира системе за детекцију и неутрализацију дронова на спољним границама ЕУ, посебно у контексту борбе против шверца и неовлашћеног надзора.
Најава проширења надлежности Фронтекса на заштиту критичне инфраструктуре широм ЕУ уклапа се у ревизију мандата ове агенције заказану за следећу годину који је већ раније најавила председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен. Расправа о новој, више „војној” улози Фронтекса показује да се многе европске престонице залажу да се мисија агенције задужене да штити спољне границе усклади са променљивим безбедносним окружењем Европе због рата у Украјини. Да Фронтекс више неће бити као када је основан 2004. године, показује и то што је ова агенција усвојила ланац командовања налик оном који се примењује у НАТО-у.
Европске земље међу којима су Немачка, Данска, Шведска и Норвешка су месецима суочене са дроновима непознатог порекла због којих су многи велики аеродроми било привремено затворени што је изазвало велике безбедносне проблеме. Ове непознате летелице углавном су се до сада појављивале изнад важних објеката као што су базе, бродоградилишта, рафинерије, владине зграде. Стручњаци за безбедност истичу да се снимци и подаци прикупљени из ваздуха могу, у случају кризе, користити као део ширег плана удара на стратешке објекте.
Најновији у серији инцидената догодио се минулог викенда у Белгији. У овој чланици ЕУ је покренута истрага након што су непознати дронови две ноћи заредом летели над војном базом у тој земљи. Сумњиве навођене летелице су пријављене у петак и суботу увече, изнад ваздухопловне базе „Клајне-Брогел” на североистоку земље.
„У суботу није био једноставан прелет, већ јасна мисија усмерена на ’Клајне-Брогел’”, написао је министар одбране Тео Франкен на „Иксу”, поменувши и три већа дрона, који су летели на истој висини.
Неидентификовани дронови су већ летели изнад белгијског војног кампа „Елзенборн”, близу границе са Немачком почетком октобра, а ЕУ је најавила да до 2027. године жели да постави „зид” против дронова, након низа мистериозних упада у европски ваздушни простор.
Припремила А.Ђ.
