23.04.2024 Скопље
У Европи се годишње произведе 11 до 12 милиона тона јабука. Пољска је традиционално највећи произвођач са око 3,5 до четири милиона тона, а значајну производњу имају и Италија и Француска. Србија са око пола милиона тона производње такође игра важну улогу на европском тржишту, али у последње време чак и највећи играчи имају проблем с пласманом и проналажењем нових дестинација за извоз.
Украјина се такође у последње време намеће као понуђач и са ниским ценама овог воћа постаје све већи конкурент на Блиском и Далеком истоку, где велики извозници јабука виде своју шансу за развој.
Тако је удружење произвођача овог воћа из Хрватске недавно упозорило да због притиска откупљивача и јефтине робе из суседних земаља своје јабуке тешко пласирају на тржиште, па се за опстанак боре продајом воћа на кућном прагу. Уз борбу с временским условима њихов опстанак додатно отежавају откупљивачи и увозна роба која се на тржиште пласира преко трговинских ланаца. Зато је, кажу, много домаћег воћа из прошле сезоне још у хладњачама.
Упозоравају и да откупљивачи килограм јабука тренутно фактуришу по један цент и да то „ниједна производња не може да издржи”.
Дошло је до поремећаја на тржишту јабука. Произвођачи су заиста у тешкој ситуацији. И у нашим хладњачама су велике количине тог воћа, што може бити проблем јер стижу јагоде, и искрено не знам како све то превазићи – изјавио је професор Зоран Кесеровић, један од водећих домаћих стручњака за воћарство.
Он напомиње да је глобално тешка ситуација и да је Србија на Блиски исток извозила веће количине јабука, али да је тренутно све отежано.
У оваквим околностима, такође и с Украјинцима који нуде своју јефтину јабуку, сматрам да је потребно мењати политику подстицаја – истиче наш саговорник и додаје да они не могу бити исти у ратарству као и у воћарству, повртарству и виноградарству. Мислим да субвенције у воћарству (али и повртарству) морају да буду далеко веће, као што је у ЕУ – поготово за интензивне културе.
„Зато што ту запошљавате доста људи, и зато што је реч о породичним бизнисима. Србија тренутно једино остварује суфицит у извозу воћа и прерађевина од воћа и то указује да се овај сектор мора чувати. Ако то не урадите, имаћете проблеме економске, природе социјалне и демографске“, сматра професор Зоран Кесеровић.
Припремила А.Ђ.
