18.08.2026 Скопље
Економски губици изазвани временским непогодама у Европи све чешће постају стална ставка у буџетима, пошто највећи део штете и даље није осигуран, што значи да ће рачун на крају платити државе, односно порески обвезници, наводи се у данас објављеној анализи.
Овогодишњи пожари на југозападу континента, као и катастрофалне поплаве у Шпанији 2024. и у Немачкој и суседним земљама 2021, показују колико климатске непогоде додатно оптерећују европске јавне финансије, које су већ под притиском растућих издвајања за одбрану и старења становништва.
Представник агенције Фич задужен за суверене рејтинге западне Европе Федерико Барига-Салазар истиче да катастрофе које су раније третиране као изузетни трошкови сада постају све учесталије.
Према проценама Европске агенције за животну средину, временске и климатске непогоде проузроковале су у Европској унији између 1980. и 2024. године економску штету од око 822 милијарде евра, а чак четвртина те штете настала само у последње четири године.
Само око четвртине штета изазваних климатским катастрофама у ЕУ је осигурано, док је у појединим земљама тај проценат испод пет одсто, додаје се у анализи.
Као пример разлике у покривености осигурањем, аналитичари наводе да је Белгија већи део штете од поплава 2021. покрила осигурањем, док је Немачка, због ниског нивоа осигурања, морала да издвоји око 30 милијарди евра из буџета.
Постоји бојазан да ће удео осигуране штете додатно опадати како временске непогоде постају учесталије.
Европска унија најављује да ће ове јесени представити предлоге за јачање климатске отпорности и управљање ризицима, напомиње се у анализи.
Грчка, чија је туристичка привреда посебно изложена топлотним таласима и пожарима, разматра проширење осигурања и јачање водне и енергетске инфраструктуре у туристичким центрима.
Португалија је, након великих поплава почетком 2026, најавила увођење обавезног осигурања домаћинстава, уз фонд за природне катастрофе и земљотресе и солидарни механизам који би гарантовао универзални приступ осигурању.
Као могуће привремено решење помињу се и такозване обвезнице за случај катастрофе, код којих инвеститори могу остварити висок принос, али и изгубити део или цео уложени капитал уколико дође до унапред дефинисаног догађаја попут урагана или земљотреса.
За државе, међутим, такав механизам може бити скуп јер премије морају да се плаћају чак и када се катастрофа годинама не догоди, поручују аналитичари.
Економисти упозоравају да Европа мора да пређе са једнократног финансирања последица катастрофа на систематско улагање у заштиту.
Бројне студије показују да рана улагања у климатску отпорност дугорочно штеде новац и помажу да се избегне раст јавног дуга након катастрофа које су учестале.
Европска централна банка предложила је успостављање заједничке јавно-приватне шеме реосигурања на нивоу Европске уније, која би објединила приватне ризике од природних катастрофа уз подршку фонда ЕУ за финансирање јавних штета од катастрофа.
За европске владе, међутим, кључно питање остаје да ли ће овогодишњи топлотни таласи и пожари бити довољни да створе политичку вољу за улагање у превенцију штете која настаје због климатских промена, закључује се у анализи.
Припремила А.Ѓ.
