25.04.2025 Скопље
Осам деценија је требало Црној Гори да се званично сети жртава у Јасеновцу, Маутхаузену и Дахауу, а тиме и својих грађана који су страдали у тим најсвирепијим казаматима у историји човечанства. Председник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић уприличио је Академију поводом Дана сећања на жртве логора Јасеновац, Маутхаузен и Дахау, сходно Резолуцији коју је усвојила Скупштина Црне Горе, и одао пошту невиним страдалницима чији су животи угашени у најмрачнијим временима заједничке историје.
Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије том приликом поручио је да је Јасеновац, као стравично мучилиште и логор смрти, збирно име за сва страдања на подручју Краљевине Југославије током окупације – Срба, Јевреја, Рома и осталих правдољубивих људи. Прво званично „сећање” догодило се прошле године, када је на предлог лидера Нове српске демократије и председника Скупштине Црне Горе, парламент усвојио Декларацију о геноциду у тим казаматима смрти, због чега је званични Загреб изразио незадовољство и своје неслагање пренео Савету Европе, стопирајући даљи напредак Црне Горе ка европској породици народа.
И мањинске партије биле су против те Резолуције, али су зато успеле да у парламенту двапут изгласају декларацију о осуди злочина (геноцида) у Сребреници, што никоме није сметало – а понајмање их је интересовало да ли треба осудити злочине почињене над српским народом у Хрватској и Босни и Херцеговини.
„Јасеновац – највеће стратиште на простору некадашње Југославије, злочиначки логор у коме су животе изгубили Срби, Јевреји, Роми и бројни други народи, укључујући Хрвате антифашисте који су одбили да буду део усташког мрака – стоји као болно сведочанство о дубини људског зла“, поручио је Мандић.
Подсетимо да је Мандић приликом недавне званичне посете Израелу имао част да се састане са Ефраимом Зурофом, последњим живим ловцем на нацисте и човеком који је својим преданим радом привео правди Динка Шакића, злогласног заповедника Јасеновца.
Тим поводом изјавио је: „Задовољство ми је што ће Зуроф веома брзо посетити Црну Гору, и да ћемо том приликом одати пошту и комунисти др Милу Бошковићу, нашем Баранину, који је био прва жртва из наше земље у поменутом логору, као и стотинама официра и интелектуалаца, припадника Југословенске војске у отаџбини из Црне Горе, који су 21. на 22. април 1945. зверски поклани у овом логору.“
За поштовање је и став председнице Јеврејске заједнице у Црној Гори, Нине Офнер Бокан: „Као Јеврејка, не могу да прихватим селективно сећање. Као председница Јеврејске заједнице Црне Горе, верујем да ниједна жртва не сме бити занемарена. Затварање очију и равнодушност пред туђом патњом је кукавичлук. Патња нема националност. Неправда не познаје етничке и верске границе. А савест мора бити универзална за све. Сви смо дужни да се прво погледамо у огледало и очистимо своје двориште како бисмо имали морални легитимитет да оптужимо неког другог. Зато ово што говоримо није да бисмо оптуживали и делили се, већ да бисмо сећали, позвали на буђење савести и на помирење.“
Извршни директор Центра за афирмацију РЕ популације Нарди Ахметовић каже да ромске „жртве не припадају само ромској заједници и да зато сећање на њих мора бити заједничко – једнако снажно као и сећање на све друге жртве фашизма“.
Припремила А.Ђ.
