26.06.2024 Скопље
И овај, 39. Меморијал Мирослав Антић прошао би као и сваки претходни, да није све прштало од емоција, од којих је био саздан велики Мика, рођен у малом Мокрину. Незаборавно вече приредили су глумци Бранка Пујић, Драган Јовановић, Радомир Рале Дамјановић, Миодраг Петровић.
Ређале су се Антићеве песме у маестралном узвођењу глумаца, а онда је на ред дошао Радомир Рале Дамјановић, радио-новинар, писац и рецитатор, а надасве Микин пријатељ, а видели смо, не случајно. Требало је 39 година да се у Мокрину доживи такво казивање Микине поезије и одломка из „Гаравог сокака”. Публика без изузетка препозна емоције, па је Ралету скандирала, упутивши му огроман аплауз. Заједно су, каже, Мика и он друговали, проводили бесане ноћи у Новом Саду, у Микином атељеу на Тврђави, а упознали су се давне 1967. године.
„Мокрин је место чаробњака међу којима је Мика Антић највећи. У својој аутобиографији написао је како препушта другима да пишу његову биографију, па је и ова манифестација, заправо део тога и сви ми. Део смо његовог пустоловног песништва, његовог донкихотовског похода. Написао је највеће песничко дело за децу. То је наш „Мали принц” – „Плави чуперак”, а његов „Гарави сокак” је Мика Антић, али босоног, са дечјом душом. У тој књизи се расправљају велика питања: правде, хлеба, гладовања, љубави, поштовања. У времену кад деца по целом свету страдају, „Гарави сокак” може се читати на неки нов начин“, рекао је Дамјановић.
Одрастање уз Микине песме обликовало је и живот глумице Бранке Пујић, која је први пут учествовала на Меморијалу.
„Много боље сад схватам Мику Антића кад сам дошла овде, на сам извор, јер је имао где да научи о животу. Толико су снажне његове речи, допиру право до срца. Дубоко су филозофске, а истовремено једноставне. Он говори у својим делима о малим стварима које живот значе, а одрасли су их заборавили, јурећи за новцем, успехом, каријерама. Микина дела много су утицала на слагање приоритета у мом животу и осећам његов утицај, апсолутно. Докле год говоримо његову поезију, Мика је међу нама“, каже Пујић.
Песмом и гласом све је ганула Неђица Мијајловић, која је из Брчког дошла да запева Мики у част. Ниједан уметник, никада, није одбио учешће на Меморијалу Мирослав Антић и зато је велики уметник учинио таквим и Мокрин. Јер, као што је и написао у „Миту о птици”: –Једно је: гледати видом, а друго: видети вид”.
Припремила А.Ђ.
