14.06.2024 Скопље
Епидемиолог Завода за јавно здравље, Славица Марис рекла је данас да је денга грозница вирусно обољење које изазива вирус денга, а које се преноси убодом зараженог комарца из групе Аедес, при чему је човек главни резервоар ове инфекције.
Марис је за телевизију К1 рекла да су најчешће идентификовани комарци који преносе овај вирус Aedes aegypti, док су Aedes albopictus инвазивне врсте које су откривене у 13 земаља Европе, укључујући и Србију, Хрватску, Босну и Херцеговину, Словенију и Мађарску.
Др Марис је додала да током ове године нису регистровани случајеви денге који се могу повезати са путовањем, већ само импортовани случајеви.
„У Београду смо од почетка године имали један регистрован случај импортоване денге, док смо прошле године имали исто тако један случај”, каже Марис. Додала је да је на глобалном нивоу регистровано 8,8 милиона случајева, од чега је 48 одсто лабораторијски потврђено, док је 52 одсто случајева сумњиво, као и да је забележен велики број смртних исхода – од почетка године 4.100, од чега је било 0,1 одсто тежих случајева.
Говорећи о симптомима, Марис је истакла да се они разликују у зависности од тежине болести.
„Пацијенти могу да имају високу температуру, болове у мишићима и зглобовима, интензивну главобољу, осип по телу, мучнину и повраћање, уз присуство бола иза очију”, казала је Марис.
Додала је да клиничка слика није довољна да се са сигурношћу утврди заражавање, већ да је неопходно спровести дијагностичке тестове. Највећа могућност заражавања је, објашњава Марис, на граничним местима са земљама у којима је доказано присуство денга вируса.
„То су гранични прелази са Хрватском и Мађарском, најризичније подручје за ове комарце у Србији је Војводина, али су регистровани и у Румунији и постоји вероватноћа и ризик од трансмисије”, упозорава Марис.
Додала је да за ову болест постоје две врсте вакцине, које се не препоручују када обољење није присутно, већ само у подручјима где је забележен велики број заражених. Говорећи о мерама заштите, рекла је да се треба заштити од убода комараца.
„Комарци који преносе денгу су активни током дана. Што се тиче вируса који преноси грозницу Западног Нила, њихова активност је најизраженија у рану зору или предвече, док денга активно делује током целог дана. Комарци могу да убадају и у затвореним просторијама, а углавном се налазе на удаљености од око 50 метара од домаћинстава”, објашњава Марис. Додаје да се препоручује ношење дугих рукава и покривање отворених делова тела, као и коришћење репелената који олакшавају боравак у затвореним и климатизованим просторијама.
Будући да се ови комарци размножавају у стајаћој води, све посуде са водом у домаћинству морају да буту поклопљење, а препоручује се и уклањање вишка воде из саксија са биљкама.
Марис упозорава и да, уколико заражени прележи један вирус, постоји могућност да током живота оболимо још три пута од различитих врста денге вируса. Један од њих је Чикунгуја вирус који преноси исти комарац као код денга вируса.
„Ово обољење значи нешто што се савија, што описује положај оболелих који пате. У највећем проценту случајева је блаже обољење, може бити и асимптоматско, од 17 до 40 одсто”, закључила је Марис.
Припремила А.Ћ.
