ШТО СЕ СВЕ КРИЈЕ ИСПОД РАВНИЦЕ?

12.08.2024 Скопље

Па­нон­ска ни­зи­ја, рав­ни­це на се­ве­ру Ср­би­је обич­но се опи­су­ју као ми­ран, спо­ко­јан пре­део, тром и не­про­мен­љив. Ме­ђу­тим, чи­ни се да то уоп­ште ни­је та­ко, да се ни­зи­ја по­ме­ра, то­не, уги­ба и кљу­ча, али са­мо за оне ко­ји уме­ју да схва­те шта се до­га­ђа ис­под тла под на­шим но­га­ма.

„Шта се кри­је ис­под рав­ни­це?” на­зив је из­ло­жбе ко­ју је ор­га­ни­зо­вао Град­ски му­зеј у Су­бо­ти­ци и На­уч­но-тех­но­ло­шки цен­тар НИС-а. Аутор из­ло­жбе је Иван Ду­лић, ге­о­лог На­уч­но-тех­но­ло­шког цен­тра НИС-а.

Кроз ин­фор­ма­тив­не па­не­ле уз мно­штво из­ло­же­них ми­не­ра­ла, али и шкољ­ки, у ка­ме­ну „за­ро­бље­них” оти­са­ка ли­сто­ва би­ља­ка ко­је су овај про­стор пре­ки­ва­ле ми­ли­о­ни­ма го­ди­на пре нас, из­ло­жба во­ди у да­ле­ку про­шлост пла­не­те. За ге­о­ло­ге тло је исто­риј­ска чи­тан­ка у ко­јој са­зна­је­мо да су гра­нит­не сте­не код Ру­ског Кр­сту­ра ста­ре 420 ми­ли­о­на го­ди­на. Ме­ђу­тим, у бу­шо­ти­на­ма наф­те на се­ве­ру Бач­ке про­на­ла­зе се и ко­ло­рит­не ме­та­морф­не сте­не за ко­је ни­је утвр­ђе­на ста­рост, али ме­ђу њи­ма има и шкри­ља­ца ко­ји су ста­ри пре­ко 600 ми­ли­о­на го­ди­на. Тек­тон­ске си­ле на ко­ји­ма по­чи­ва Па­нон­ска ни­зи­ја и да­ље су ве­о­ма ак­тив­не, се­вер­ни Ба­нат го­ди­шње то­не ви­ше од јед­ног ми­ли­ме­тра. У истом про­сто­ру на ду­би­ни од 3.000 ме­та­ра из­ме­ре­на је тем­пе­ра­ту­ра од 200 сте­пе­ни Цел­зи­ју­са. По­ре­ђе­ња ра­ди, на ис­тој ду­би­ни у око­ли­ни Ул­ци­ња из­ме­ре­но је 56 сте­пе­ни. На­уч­ни­ци ка­жу да то го­во­ри о огром­ном енер­гет­ском, ге­о­тер­мал­ном по­тен­ци­ја­лу Вој­во­ди­не ко­ји је ве­ћи­ном за­ро­бљен под зе­мљом.

Из­ло­жба сли­ко­ви­то пред­ста­вља и Па­нон­ско мо­ре, ко­је је ов­де по­сто­ја­ло пре око 16 до 10 ми­ли­о­на го­ди­на и ко­је је би­ло по­пут мо­ра ко­је ових да­на при­жељ­ку­је­мо. У ка­ме­ну ко­ји гра­ди Фру­шку го­ру и на ко­јем ле­жи вој­во­ђан­ска рав­ни­ца остао је са­чу­ван жи­вот тог мо­ра ко­је је има­ло сво­је пе­шча­не и ка­ме­ни­те пла­же, а уз оба­лу је бу­ја­ла ве­ге­та­ци­ја пал­ми и ци­ка­са. Тир­ки­зно пла­ве во­де би­ле су про­ша­ра­не ко­рал­ским спру­до­ви­ма. У мор­ским ду­би­на­ма жи­ве­ле су шкољ­ке. Део шкољ­ки и пу­же­ва ко­ји су про­на­ђе­ни то­ком ра­да на нафт­ним бу­шо­ти­на­ма из­ло­же­ни су са­да у Град­ском му­зе­ју у Су­бо­ти­ци и по­ка­за­тељ су ко­ли­ко бо­га­та про­шлост и би­о­ло­шка ра­зно­вр­сност по­сто­ји на овом тлу.

По­себ­но су гра­фич­ки пред­ста­вље­ни нафт­ни де­пои у тлу, а ка­же се да је на про­сто­ру се­вер­не Бач­ке от­кри­ве­но не­ко­ли­ко нафт­них и га­сних ле­жи­шта, а ме­ђу њи­ма је нај­зна­чај­ни­је нафт­но-га­сно по­ље Ве­ле­бит, у оп­шти­ни Ка­њи­жа, ко­је се за про­из­вод­њу ко­ри­сти од 1968. го­ди­не. Струч­ња­ци НИС-а на­во­де да ка­да би се са­бра­ли сви ва­го­ни ци­стер­не од 60 куб­них ме­та­ра ко­ји су на­пу­ње­ни са ове бу­шо­ти­не, ком­по­зи­ци­ја би би­ла ду­га 4.600 ки­ло­ме­та­ра, а уко­ли­ко би се то­ме до­да­ле све ко­ли­чи­не наф­те с про­сто­ра се­вер­не Бач­ке, ком­по­зи­ци­ја би би­ла ду­га 5.300 ки­ло­ме­та­ра.

Ка­ко је на­ја­вље­но у скло­пу обе­ле­жа­ва­ња да­на гра­да, 2. сеп­тем­бра ће у Град­ском му­зе­ју би­ти ор­га­ни­зо­ван и раз­го­вор са ауто­ром из­ло­жбе.

Припремила А.Ђ.