05.02.2026 Скопље
Објава коју је на друштвеној мрежи Икс објавио Мило Ђукановић, некадашњи председник Црне Горе и дугогодишњи, данас развлашћени господар политичког система те државе, отворила је више питања него што је дала одговора.
Ђукановић се јавно похвалио да се, током пропутовања кроз Приштину, састао са Аљбином Куртијем, кога је назвао „премијером“, и да му је честитао недавну изборну победу. Према сопственом наводу, у „пријатељском разговору“ размењена су мишљења о актуелним процесима на Западном Балкану и на глобалном плану, са посебним освртом на питања безбедности региона.
Међутим, управо такав садржај сусрета отвара кључно питање – у ком својству је Мило Ђукановић разговарао са шефом привремене администрације у Приштини и чије је интересе том приликом заступао?
Ђукановић већ годинама не обавља ниједну државну функцију. Он није председник Црне Горе, није члан владе, нити има било какав формални мандат у оквиру актуелне државне политике. Ипак, његова објава оставља утисак да наступа као политички фактор са међународним легитимитетом, и то на изузетно осетљивој адреси, у разговору са представником привремених институција у Приштини.
Додатну тежину овом случају даје и чињеница да је на челу црногорске дипломатије данас Ервин Ибрахимовић, дојучерашњи Ђукановићев коалициони савезник. Зато се логично намеће питање да ли је Министарство спољних послова Црне Горе било упознато са овом „дипломатском“ активношћу бившег шефа државе и да ли је она на било који начин пријављена или координисана са званичним институцијама.
Уколико није, поставља се озбиљан проблем паралелне спољне политике и приватне дипломатије човека који је на изборима изгубио поверење грађана и формалну власт, али очигледно не и амбицију да делује као фактор регионалних односа.
Јавност у Црној Гори, али и у региону, с правом очекује одговоре да ли Мило Ђукановић самостално гради политичке канале у Приштини, ко му је за то дао легитимитет и да ли званична Подгорица прећутно толерише или подржава овакве иступе?
У супротном, остаје утисак да бивши владар Црне Горе и даље покушава да наступа као неформални представник државе коју више не води – и то без икакве демократске или институционалне контроле.
Припремила А.Ђ.
