12.11.2024 Скопље
Појава да власници кућних љубимаца, нарочито паса, са тротоара, јавних зелених површина и паркова, не уклањају кучећи измет није неуобичајена. Можда се о томе више води рачуна у последњих неколико година, али генерално тај облик некултуре присутан је и даље. Осим што је ова појава непримерена, у случају да се не води рачуна и о здрављу љубимца, њихов измет може да представља и извор заразе нарочито код деце. Једно од обољења које може да се добије у контакту са излучевинама кучића, али и маца, јесте токсокаријаза. Од ње, како објашњава др Оливера Човић Несторовић, специјалиста педијатрије, супспецијалиста алергологије и клиничке имунологије, најчешће оболевају деца узраста од три до пет година. Потом и власници паса и мачака, ветеринари, радници на имањима, продавци поврћа и ловци.
„Извор заразе су црви који бораве у цревима мачака и паса где излежу јаја која изметом доспевају у природну средину. Људи се лако заразе јер их има доста у земљишту. Некада је довољно да дете једе прљавим рукама, стави прсте у уста или нос и тако се зарази. Када се јаја прљавим рукама унесу у организам, из њих се у цревима људи развијају ларве које улазе у крвоток и путем крви се разносе по организму. Оне најчешће доспевају у мозак, очи, плућа, јетру, срце и изазивају различите симптоме“, каже др Човић Несторовић.
И на кожи изазивају разне алергијске реакције у виду црвенила и свраба, копривњаче, екцема. Потом могу да изазову главобољу, благо повишену температуру (до 37,5 степени), грозницу, суви кашаљ, честе нападе ноћног кашља, гушење, кратак дах, гребање у грлу, мучнину, бол и надутост стомака, повраћање или пролив, увећање лимфних чворова…
„Ларве могу доспети у очи и углавном заразе само једно око. Тада може да се јави слабљење вида, разрокост или упала очног живца. Када доспеју у мозак, изазивају разне неуролошке тегобе у виду промене понашања као што су поремећај пажње и концентрације, хиперактивност, отежано читање. Укратко речено, ово је обољење које се дијагностикује под разним именима, примера ради као главобоља, фебрилно стање, бронхитис, пнеумонија, слабост вида…“, наглашава др Човић Несторовић.
Она истиче да су највећи извор заразе паркови, дечја игралишта и пешчане површине на којима пси и мачке врше нужду.
„Могу се наћи и у прашини у ваздуху, као и на свежим намирницама убраних биљака. Јајашца су лепљива и теже се могу опрати са поврћа и воћа па се зато и саветује држање ових намирница у раствору соде бикарбоне око пола сата. Длаке паса и мачака такође могу садржати јаја која се додиром преносе даље. Ларве могу опстати у организму више месеци или година. Некада стварају грануломе (крваво клупко) и задржавају се претежно у јетри, плућима, бубрезима, срцу, мозгу, очима па и у другим органима и ткивима. При паду имунитета активирају се и праве тегобе“, каже докторка.
Главне превентивне мере подразумевају прање руку после контакта са земљом или животињама, учење деце да не стављају руке у уста и нос када су у контакту са земљом или животињама, редован преглед својих мачака и паса и њихов третман против паразита и глиста, прање зеленог поврћа, воћа и других намирница које могу садржати честице земље и биле су у контакту са животињама.
„За лечење овог обољења користе се лекови против паразита, али се мора рачунати на то да тај опоравак траје нешто дуже“, напоменула је др Оливера Човић Несторовић.
Припремила А.Ђ.
