28.11.2024 Скопље
Министарство просвете једна је од важних карика у оспособљавању деце за рад у дигиталном свету, али и институција која је, због свега што се дешава у том простору, међу најважнијим када треба да се помогне ученицима, родитељима, и наставном особљу у препознавању форми дигиталног насиља и предузимању корака како би се оно спречило.
Према речима Снежанe Вуковић, в. д. помоћника министра просвете за превенцију и заштиту од насиља и инклузију осетљивих група у образовању, ово министарство детаљно је уредило процедуру поступања у области заштите од свих облика насиља па и дигиталног. Правилник о протоколу поступања у ситуацији насиља, злостављања и занемаривања донeт је још 2010. године, унапређиван је неколико пута, а последњи пут прошле године. У њему су јасно дефинисани сви облици насиља, међу којима и дигитално, као и поступање запослених у ситуацијама сумње или сазнања да се одређена ситуација насиља догодила.
– Као и у свим другим ситуацијама насиља, тако и у ситуацијама злоупотребе информационо-комуникационе технологије, запослени су у обавези да поштују поменути правилник. Када је реч о дигиталном насиљу запосленима у школи је неопходна сарадња и других надлежних институција, пре свега полиције (одсек за високотехнолошки криминал) и тужилаштва, како би се непримерени садржај што пре уклонио и спречила његова даља дистрибуција. Напомињем да су у ситуацији када се догоди насиље предвиђене заштитне мере за ученике који су претрпели насиље, васпитно-дисциплинске за оне који су извршили, али и за децу која су снимала и дистрибуирала непримерени садржај – каже Вуковићева.
Поред постојеће законске регулативе, министарство је последњих година учинило много на усавршавању наставника када је реч o могућим злоупотребама деце у дигиталном простору. Да би оснажили запослене, они су креирали низ приручника за запослене, родитеље и ученике како би безбедно и конструктивно користили дигитални простор, уз указивање на могуће злоупотребе и опасности које вребају на друштвеним мрежама.
Иако се у школама највећи број пријава вршњачког насиља односи на физичко насиље, у последње четири године број ситуација дигиталног насиља расте.
– Највећи број случајева дигиталног насиља које се пријављује односи се на објављивање увредљивог, непримереног и претећег садржаја (често и уз употребу нових апликација), снимање ситуација насиља и дистрибуција видео-материјала, креирање и дељење експлицитног садржаја путем друштвених мрежа и вајбер група. Решавање ове врсте насиља комплексније је због његове специфичности – доступност и изложеност дигиталном насиљу могућа је непрестано, постоји могућност скривања идентитета онога који врши насиље, као и тешкоће у идентификацији починиоца… – нагласила је наша саговорница.
Имајући у виду наведено, у превенцији, али и решавању ситуација насиља неопходна је сарадња родитеља и запослених у школи, али и предузимање координисаних и правовремених активности система образовања, полиције, тужилаштва, система социјалне и здравствене заштите, јединице локалне самоуправе, организација цивилног друштва и медија.
Како истиче Вуковићева, већина наставника такође је оспособљена да развија одговоран однос и дигиталне вештине ученика. У последњих пет година сви наставници имали су могућност да бесплатно савладају низ обука за остваривање нових програма наставе и учења у сарадњи Министарства просвете и Завода за унапређивање образовања и васпитања. У склопу реформе гимназија, уведени су изборни програми, од којих неки имају изразиту оријентацију ка развијању зелених и дигиталних способности. Како је развој технологије убрзан, неопходна је непрекидна сарадња просветних радника, родитеља и представника других надлежних система како би се смањила опасност која вреба са друштвених мрежа. Деца још увек неселективно примају информације са интернета, прихватају пријатеље који то свакако нису или не могу бити али се представљају лажно.
– Потребно је да време које деца проводе у употреби мобилних телефона и других дигиталних уређаја буде краће, да постоји праћење, односно увид родитеља у садржај који дете претражује у дигиталном простору – указала је Вуковићева.
Последње измене Закона о основама система образовања и васпитања из 2023. садрже конкретне одредбе које се односе на обавезу школа да интерним актом уреде начин употребе и спрече злоупотребу мобилних телефона за време образовно-васпитног рада. Министарство је као подршку школама у том процесу креирало Смернице за употребу мобилног телефона, електронског уређаја и другог средства у доуниверзитетском образовању. Смернице имају циљ да допринесу смањењу ризика који се јављају услед прекомерне и неадекватне изложености дигиталним садржајима, осигурају добробит ученика и служе школама као путоказ за израду интерних правила у школи, уређивање области употребе дигиталних уређаја током трајања школских часова, на одморима, итд.
– Последњих година нарочито улажемо напоре у оснаживању запослених за реализацију превентивних активности и јачање васпитне улоге школе кроз развој социо-емоционалних вештина код ученика попут свести о себи и другима, одговорног доношења одлука и саморегулације емоција – објашњава Вуковићева.
Напомиње да је конструктивна сарадња родитеља и запослених у школама неопходна.
– И када је превенција у питању и када је потребно заједничко пружање подршке детету у превазилажењу различитих потешкоћа, неопходно је успоставити однос поверења између родитеља и запослених. Не заборавимо да смо ми одрасли њихови модели понашања без обзира на то да ли је реч о реалном окружењу или дигиталном простору. Деца су нам најважнији ресурс у који треба да улажемо и зато је важно да школе позивају и укључују родитеље у планирање и реализацију превентивних активности, а још је важније да се родитељи одазивају позиву за активно учешће у трибинама, радионицама, заједничкој реализацији превентивних активности, активности друштвено-корисног и хуманитарног рада. Сопственим примером најефикасније учимо децу и младе. Уколико постоји раскорак између онога што говоримо и промовишемо у односу на наше понашање, деца престају да нам верују. А тада постају лака мета лажних ауторитета који вребају најчешће на нету – закључила је Снежана Вуковић.
Припремила А.Ђ.
