28.11.2024 Скопље
Научници НАСА открили су у априлу на Гренланду, или боље речено испод наслага леда на овом острву, нешто сасвим неочекивано – 65 година стару војну базу из времена Хладног рата.
Током лета изнад Гренландске ледене плоче у априлу, НАСА-ин научник Чад Грин је снимио радарске слике леда, а био је запањен када је открио оно што је убрзо потврђено као Камп Центури-65 година стару војну из Хладног рата, закопану на дубини од 30 метара испод масивне ледене плоче.
„Тражили смо подлогу леда, а онда се изненада појавио Камп Центури“, рекао је Алекс Гарднер, криосферни научник из НАСА-иног Лабораторије за млазни погон (ЈПЛ), који је водио пројекат и додао: „Нисмо знали шта је то у почетку. “
Тајна изградња Кампа Центури трајала је од јуна 1959. до октобра 1960. године, спровео ју је Инжењерски корпус америчке војске.
Ова база, позната и као „град испод леда“, састојала се од 21 подземног тунела укупне дужине од 3 километра, према извештају Интерестинг Енгинееринга. На радарским снимцима, многе структуре базе су јасно видљиве. За базе, НАСА је користила УАВСАР (радарску технологију сличну ЛиДАР-у, али уместо ласерских зрака користи радио-таласе), која се често користи за откривање скривених структура, попут мајанских рушевина.
Сједињене Државе и Данска потписале су споразум о одбрани Гренланде 1951. године, омогућивши НАТО снаге да користе објекте на Гренланду ради одбране сјеверноатлантског подручја. То је омогућило САД-у да граде базе на Гренланду.
Чак и без температуре од -70 степени и ветрова брзине до 200 километара на сат, изградња Кампа Центури била је прави изазов. База је изграђена од 6.000 тона материјала транспортованих тешким саоницама, које су се кретале брзином од свега три километра на сат. Материјал је прво пребациван до Туле на Гренланду, а затим на санкама до локације Кампа Центури, што је трајало 70 сати.
Инжењери су прво копали ровове, од којих је најдужи био пролаз од 300 метара назван „Главна улица“, пре него што су изградили дрвене зграде и челичне кровове који су чинили Камп Центури.
Срце базе био је један од првих нуклеарних реактора средње снаге, ПМ-2, који је, због екстремне хладноће, морао бити пажљиво одржаван да би снабдео базу енергијом.
Док су радили у бази, научници су направили значајне геолошке пробоје, попут проучавања ледених језгара и откривања древне историје шума и дивљег свијета на Гренланду. Али, истраживање је било само параван.
Сам Камп Центури није био тајна – његова изградња била је позната чињеница, а војска је чак снимила промотивни видео о пројекту. Ипак, научно истраживање служило је као маска за велики амерички нуклеарни стратешки план, познат као „Пројекат Ледени Црв“. План је предвиђао да Камп Центури постане складиште балистичких ракета испод гренландског леда. Планирано је 84.000 квадратних километара тунела, довољно за 600 ракета и 11.000 војника који би стално живели у овом „граду испод леда“.
Али, пројекат никада није реализован због бројних препрека. До 1967. године Камп Центури је напуштен, поставши залеђени фосил Хладног рата. Нуклеарни план је објављен 1997. године захваљујући Данском институту за међународне послове.
Данас остаци базе леже закопани под слојевима леда и снега. Међутим, постоји озбиљна претња. Нуклеарни реактор из базе, иако уклоњен, оставио је за собом 178.000 литара нуклеарног отпада. Сада, тај отпад мирује испод леда – који се топи због климатских промена.
„Мислили су да никада неће бити изложена“, рекао је Вилијам Колган, климатолог и истраживач глечера Универзитета Јорк у Торонту, који је водио студију.
„У шездесетим годинама термин ‘глобално загревање’ још није био познат. Али клима се мијења, и питање је сада да ли ће оно што је закопано остати закопано.“
Припремила А.Ђ.
