10.12.2024 Скопље
Хрватски МУП саопштио је да до даљег неће примати захтеве за међународну заштиту и азил за држављана Сирије.
Напомињући да су држављани Сирије најбронији тражитељи азила, лист сазнаје да се захтеви Сиријаца неће примају до договора на нивоу Европске уније.
„То значи да сиријски држављани који долазе као мигранти па траже азил, више неће смети да уђу у Хрватску“, прецизира лист.
Додају да су неке државе попут Немачке, Аустрије и Грчке, одмах унилатерално, без координације са другима, обуставиле примање и обраду захтева за азил Сиријцима па тако, кажу, и Хрватска такође реагује и уводи исти принцип док се не утврди право стање у Сирији и донесе одлука на нивоу ЕУ.
До сада је, додају, Сирија била обележена као диктатура и као несигурна земља, а принцип по којем су Сиријци долазили у ЕУ је био да било кога нађу, ко покуша да пређе границу ЕУ, било легално или илегално, одмах би по доласку полиције изјавио да жели да затражи азил. Тад ступају на снагу међународне конвенције, особа се ставља под међународну заштиту и покреће поступак за одобравање заштите.
„Сада се, са свргавањем Башара ал-Асада ситуација на терену у Сирији се променила, али иако се још не зна шта је заправо на терену тамо и да ли је то сад ‘права демократија” и сигурна трећа земља, прве су ЕУ државе одмах реаговале и ставиле стоп на досадашњу праксу, макар то било и привремено, али – као у случају Немачке и Аустрије – и као политички потез пре тамошњих избора или формирања владе. Хрватска стога, као важан део на путу према тим државама, као реакцију на њихове потезе такође ставља забрану“, наводи лист и додаје да ново стање отвара пут враћању илегалних сиријских миграната у земљу, која би могла бити означена као сигурна за њихов повратак, што до сад није била.
УН-ова агенција за избеглице каже да је више од 14 милиона Сиријаца напустило своје домове током протеклих 10 година, откако су 2012. почели сукоби у тој земљи, што је ескалирало у грађански рат и владавину Асада, којег је Запад означио као диктатора. Иако су се многи повукли у суседне државе – Турску, Либон, Јордан, Ирак и Египат – већи број је кренуо према Европи и још долазе.
Напомињу да је тако ове године у Хрватској највећи број тражилаца азила управо био из Сирије. Само до краја септембра примљено је више од 6.500 захтева за међународну заштиту, што је за 2.000 више у односу на Турске који су на другом месту по тражењу азила.
Припремила А.Ђ.
