13.12.2024 Скопље
Током 2021. и 2022. године у другом стању остало је око 1.200 девојчица, код трећине њих урађен је прекид трудноће, а најмлађа трудница имала је свега 13 година. Подаци Републичког завода за статистику (РЗС) показују да се сваке године склопи око хиљаду „дечјих” бракова, односно брачних заједница у којима је бар један супружник млађи од 18 година. Подаци изведени из последњег истраживања Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут” показали су да је 17 одсто ученика и ученица средње школе већ ступило у сексуалне односе – од тог броја чак петина њих имала је своје прво интимно искуство пре 12. године живота. Истраживање ове здравствене установе о понашању у вези са здрављем деце школског узраста открило је да је дошло до пораста броја ђака који су користили заштиту – око 64 одсто њих користило је кондом, а 13 одсто контрацептивну пилулу.
„Иако Србија не одскаче од европског и централноазијског просека када је реч о малолетничким трудноћама, важно је истаћи да свака трудноћа у адолесценцији носи веома висок ризик од компликација и могућег смртног исхода. Такође, последице тих трудноћа нису само здравствене већ и социјалне у смислу раних удаја девојчица, као и њиховог прекида образовања и учешћа на тржишту рада. С обзиром на то да се малолетничке трудноће веома често поклапају са сиромаштвом и нижом стопом образовања родитеља, канцеларија Уницефа у Србији ради анализу на који начин је здравствени систем повезан са системом социјалне заштите када су у питању трудноће девојчица”, истиче Ана Продановић, руководитељка Програма за праћење права детета у Уницефу. Додаје да су малолетничке трудноће облик кршења дечијих права, за шта одговорност сносе родитељи, али и образовни и здравствени систем.
Подсећања ради, у фебруару 2019. године на иницијативу Уницефа и Координационог тела за родну равноправност основана је Национална коалиција за окончање дечјих бракова. Коалицију чини заједница од 39 институција и организација које се заједно залажу за мењање постојеће праксе дечјих бракова, укључујући и неопходна унапређења постојећих закона, а ова коалиција поднела је иницијативу за измене и допуне Кривичног законика, Закона о спречавању насиља у породици и Породичног закона у циљу сузбијања дечјих, раних и принудних бракова. Изменама тих закона укинула би се могућност да у брак ступе малолетне особе, а дечји брак би се препознао као облик насиља у породици и кривично дело. Међутим, до данас није измењен ниједан закон који би експлицитно забранио дечје бракове, а важећи прописи дозвољавају ступање у брак особама које су напуниле 16 година, на основу одлуке суда у ванпарничном поступку и уз претходно достављено мишљење центра за социјални рад о достигнутој психофизичкој зрелости.
Подаци РЗС-а сведоче да су током протекле године 1.792 мајке узраста од 15 до 19 година родиле дете, међу којима се налази и 15 девојчица млађих од 15. Најновије истраживање о вишеструким показатељима положаја жена и деца у Србији (МИКС 6), које је урађено у сарадњи Уницефа, РЗС-а, Популационог фонда Уједињених нација и Делегације Европске уније у Србији, говори да је свака трећа тинејџерка из ромских насеља, старости од 15 до 19 година, удата или живи у ванбрачној заједници и већ је постала мајка, а три процента њих отишло је у породилиште и пре 15. рођендана. Рана удаја, биолошка и психолошка неспремност да се ухвате у коштац са изазовима превремене трудноће и родитељства повезани су са чињеницом да је стопа смртности деце у ромским насељима значајно виша од националног просека, а процене говоре да осам на хиљаду новорођене деце премине пре петог рођендана. Бројке такође говоре да су малолетнички бракови ретки у општој популацији – четири одсто тинејџерки живи у браку или ванбрачној заједници, а три одсто тинејџерки од 15 до 19 година тренутно је у другом стању или су већ рађале. Међутим, дечји бракови чешћи су у сиромашним породицама, а подаци говоре да чак 13 одсто девојчица из најсиромашнијих породица оде код матичара пре пунолетства. Дечје бракове најчешће склапају припадници ромске и влашке националне мањине, због чега их највише има у источној Србији.
Др Убавка Радивојевић, гинеколог из Института за мајку и дете, истакла је за медије недавно да су незнање и неинформисаност о сексуално репродуктивном здрављу један од кључних фактора ризика због којих долази до малолетничких трудноћа. Она је навела да се лекари на Институту за здравствену заштиту мајке и детета, у служби за хуману репродукцију, често сусрећу са адолесценткињама које имају најразличитије здравствене тегобе као што су поремећај хормона, поремећај менструалног циклуса, али и нежељена трудноћа.
„Ако гледамо на укупан број пацијената који нам се јави, случајеви нежељених трудноћа срећом представљају мањину. Што се тиче кршења дечијих права, закон у Србији каже да по службеној дужности морамо да пријавимо сваки случај трудноће код деце млађе од 14 година. Међутим, већ од 15. године живота, то није случај”, закључила је она.
Припремила А.Ђ.
