24.12.2024 Скопље
Сифилис се први пут појавио у Европи 1494. године, у кампу француске војске, годину дана након што се Колумбо вратио са путовања у Америку.
Болест се ширила међу војницима и њиховим сексуалним партнерима, узрокујући чиреве на гениталијама, ректуму или устима.
За само пет година, сифилис се проширио целом Европом. Убрзо је стигао и у Индију, Кину и Јапан. Секс, иако није једини начин преноса, врло је ефикасан начин ширења те болести.
Такозвана „Колумбова теорија“ тврди да су сифилис у Европу донели морнари који су се враћали из Америке. Према тој теорији болести су се размењивале између Европљана и Американаца, баш као што су се размењивали нови производи: барут за парадајз, велике богиње за сифилис.
Нова студија објављена пре неколико дана у часопису „Природа“ подржава ову теорију о ширењу сифилиса у Европи.
Кирстен Бос са Института Макс Планк у Лајпцигу, спровела је генетску анализу пет скелета пронађених у Јужној Америци. Анализе су навеле Бос и њене колеге да верују да је претеча бактерије која изазива сифилис кружила Америком пре 8.000 година.
„Четири од пет скелета датирају пре 1492. године, што значи да је ова разноликост патогена већ постојала у Америци у време контакта са Колумбом“, каже ауторка студије Бос.
Како би тестирали Колумбову теорију, Бос и колеге спровели су генетску анализу бактерија на костима пет скелета, из Чилеа, Аргентине, Перуа и Мексика.
Њихови узорци бактерија обухватили су три подврсте из породице трепонемских бактерија које су одговорне за различите трепонемске болести. Једна од тих подврста, Трепонема палидум, узрокује модерни сифилис.
Бос је упоредила генетске разлике између старијих подврста трепонемских бактерија и савремених узорака сифилиса. Њихова анализа потврђује да је бактерија Трепонема палидум, која изазива сифилис, настала отприлике у време Колумба, мутирајући из свог претходника старог 8.000 година.
„Наш модел сугерише да се сифилис први пут појавио пре отприлике 500 или 600 година, било у Америци, било у Европи из бактеријског соја из Америке“, рекла је Бос.
Студија пружа убедљиве доказе да је бактерија Трепонема палидум била распрострањена у Америци пре доласка Колумба из ренесансне Европе.
Ипак, није коначно доказано да је сифилис у Европу донет из Америке.
„То показује да је Америка била као резервоар у којем су бактерије које узрокују сифилис широко циркулисале. Сифилис је могао да дође у Европу из неког другог дела света или је већ био тамо“, каже Метју Бил, стручњак за геномику са института Велкам Сангер у Кембриџу.
Студије показују да су трепонемске болести могле бити ендемске у северној Европи отприлике у исто време када и Колумбова путовања, или чак и раније.
Тачно порекло сифилиса тешко је утврдити, каже Керту Мајандер, археогенетичарка са Универзитета у Базелу у Швајцарској.
Једна хипотеза је да су трепонемске болести увек постојале, пратећи људе док су мигрирали из Азије у Америку пре око 12.000 година.
„Друга теорија је да су зоонотске, што значи да су претходници сифилиса прешли са животиња на људе у Америци. Али још увек нисмо нашли доказе о животињама са трепонемским болестима“, објашњава Мајандер.
Такође, није јасно шта је узроковало да модерни сифилис постане високо преносива болест пре 500-600 година.
„Може бити да је нешто узроковало да се бактеријске врсте рекомбинују и изазову агресивније облике сифилиса, али то још увек не знамо“, додаје Мајандер.
Ситуацију додатно компликује чињеница да су сифилис и гонореја често мешани у историјским записима и да су тек пре око 200 година формално препознати као одвојене болести.
„Још увек постоји историјска дебата о томе да ли је епидемију ‘сифилиса’ описану у 15. веку заиста изазвала бактерија Трепонема палидум“, каже Бил.
Нелечени сифилис некада је изобличавао људска тела и изазивао парализу, слепило, нападе бола, па чак и смрт. Развој антибиотика пеницилина 1943. године искоренио је опасне симптоме сифилиса, иако није излечио саму болест.
Сифилис и даље постоји. Полни пренос узрокује више од осам милиона нових случајева сваке године, док конгенитални или урођени сифилис изазива око 200.000 мртворођених беба.
Припремила А.Ђ.
