24.12.2024 Скопље
Све више Европљана не може да одржи своје домове адекватно топлим зими. У 2021. 6,9 посто није могло правилно грејати своје домове, а 2023. достигло је 10,6 посто, према Еуростату.
Енергетско сиромаштво би могло сада износити чак 16 посто, пише Еурактив позивајући се на најновију студију немачког института ГЕСИС у којој се наводи да би краткорочно, владе требало да уведу мере подршке засноване на приходима, посебно за угрожена домаћинства у регијама с екстремним временским условима попут југоисточне и источне Европе.
Европска комисија дефинише енергетско сиромаштво као ситуацију када домаћинство мора да смањи потрошњу енергије до степена који негативно утиче на здравље и добробит становника.
Између осам и 16 одсто становништва ЕУ сада се суочава са енергетским сиромаштвом. Порастао је годишњи проценат Европљана који зими нису могли да одрже довољно топлоте у својим домовима. Док је 2021. износио 6,9 посто, 2023. достигао је 10,6 посто, према Еуростату, преноси Агенција за енергетику Србије.
У Грчкој и Бугарској скоро 30 посто становништва је енергетски сиромашно, док у западним и северним земљама ЕУ та бројка пада испод пет одсто, према подацима Комисије.
Ублажавање енергетског сиромаштва Студија коју је објавио ГЕСИС наглашава потребу решавања енергетског сиромаштва комбинацијом дугорочних и краткорочних мера, посебно у земљама с високом стопом стамбене депривације, као што су Португал, Италија, Бугарска и Румунија.
Дугорочне стратегије укључују реновирање старих зграда ради побољшања енергетске ефикасности, решавање структуралних недостатака и осигурање приступа основним санитарним чворовима. Улагања у зелену енергију и иновативне технологије су такође неопходна.
Док зелена транзиција нуди дугорочне финансијске уштеде кроз енергетски ефикасне технологије, домаћинства са ниским примањима – којима су такве уштеде најпотребније – често немају приступ капиталу или кредитима даа приуште ове инвестиције, што погоршава неједнакост.
Припремила А.Ђ.
