20.12.2024 Скопље
Проблем је познат одавно, а Немци га зову „Dunkelflaute“ – мрачно и тихо. То јест, нема довољно сунца и нема ветра.
Обновљиви извори енергије су лепи и пожељни, али сада кад је најкраћи дан у години, сунца једноставно нема довољно за производњу електричне енергије у хладним зимским данима.
Зими у Немачкој и ветар може бити проблем: по копненом делу се вуче зимска магла без дашка ветра, а на ветропарковима Северног мора ни зимске олује нису решење – код превише јаког ветра и оне морају бити постављене у стање мировања.
Зато се у таквим зимским данима више посеже за „прљавом“ енергијом фосилних термоелектрана или нуклеаркама, али и такви капацитети у Немачкој су смањени.
Другим речима, у тренуцима „затишја“ Немци купују електричну енергију на европском тржишту тако да је цена струје много нестабилнија.
То се мање тиче домаћинстава која имају договорену дугорочну цену, али је озбиљан проблем за индустрију која плаћа струју по тренутној, тржишној цени.
Матијас Мир из Центра за енергију у Минхену, објашњава да такви скокови у цени дешавају се кад је мање могућности производње одрживе енергије и кад је хладно па се морају укључити грејалице.
Ове зиме се то није често догађало јер је зима у Немачкој за сада била блага. Али то се догодило рано ујутро 12. децембра. Још у ноћи је мегават-сат електричне енергије био 107 евра, али како се приближавало јутро – и кад су се почели укључивати уређаји и термостати по кућама, цена је експлодирала на 936 евра.
Законима понуде и потражње се цена већ истог дана брзо смирила, а и дан касније цена је била негде око 115 евра за мегават-сат.
Норвешки министар енергетике Терје Асланд изјавио је да се размишља о прекиду енергетске испоруке према Данској.
И шведска министарка енергетике Еба Буш рекла је да би било могуће поставити нови подводни далековод према Немачкој, али само ако ће Немачка бити у стању да стабилизује своје тржиште и у таквим врхунцима несклада понуде и потражње. Јер то угрожава шведске потрошаче и њихов приступ јефтиној домаћој енергији.
Матијас Мир указује на мање познату чињеницу да је заправо сваки седми киловат који потрошимо произведен негде другде у Европи.
Припремила А.Ђ.
